Peugeot 307
Germanska udobnost sa francuskim stilom
Premijerno se spuštam na sedište ispred
volana. Ovaj trenutak je uvek veoma bitan: prvi utisci su najsnažniji i
kao po pravilu najobjektivniji. Već sledećeg momenta osećam
potrebu da za trenutak izađem napolje. Pravim tri koraka prema
haubi, pogledom tražim znak na masci hladnjaka. Na svom uobičajenom
mestu se ipak sija hromirani lav, društvo mu prave prednja svetla
bademastog oblika, tipičnog za poslednju generaciju Peugeota.
Unutrašnjost novog Peugeota 307 me je potpuno zbunila. Na bolje,
naravno. Unutrašnjost kabine je izvedena po ugledu na BMW Compact ili
aktuelnu VW gamu. Postaje sasvim primetna potpuna promena dizajna ali i
filozofije enterijera u odnosu na prethodnu generaciju. Ispod vozačevog
tela oseća se znatno tvrđe i udobnije sedište, sa upuštenim
naslonom, sa pojačanim bočnim držanjem, a tu je diskretna
plastika neutralnog dodira i boje, koja je u potpunosti nadvisila onu ružnu,
sjajnu prednju armaturu kod sada već "dede" Peugeota 306.
Konstruktori su postigli svoj cilj: enterijer na vozača emituje
jasnu poruku udobnosti, robusnosti i kvaliteta, naročito ako imamo
nameru da ga uporedimo sa celokupnom trenutnom konkurencijom u klasi.
Ford Focus je već nekako model "prošlosti", Honda Civic
nikada nije mnogo značila na evropskom tržištu, a da ne govorimo
o jednoličnom, konfekcijskom nastupu Renault Megane ili Fiat Brava.
Dobro, ako smo baš jako sitničavi možemo pronaći po koji
detalj na kojima je Peugeot uštedeo franak ili dva, kao što je to
klimava rešetka na kućištu ventilacije, ali ruku na srce to
zaista primećuju samo pravi sitničari, koji jedino
zadovoljstvo nalaze u tuđim manama. Ergonomija sedišta se, gle
čuda, približila onoj germanskoj, što će možda razočarati
staromodne, autentične Pežoljupce iz vremena avangardnih filmova
Alena Delona ili Žan Pol Belmonda. Još ih slušam kako uzdišu: "za
skoro 528 km vožnje od šanka u novosadskom "Malinjaku", do
šanka hotela Kompas na Bledu, iz Peugeota izađem odmoran kao da
nisam vozio. U ovom Golfu me boli svaka košćica...". U doba
Jugo bajke sve je izgledalo nekako lepše i udobnije. Na žalost sve se
promenilo osim automobila, koje još uvek vozimo i to nekih petnaest
leta. što se marokanskog doživljaja tiče, kilometre merimo umesto
na relaciji šank-šank, od oaze do oaze. Prva etapa je na relaciji
hotel "Salama" grad Ouzzon u dužini od 169 km. Ova početna
deonica pružila nam je istinske test uslove vožnje po izuzetno
zahtevnim dakle uzanim, krivudavim i prašnjavim (čitaj: klizavim)
karavanskim rutama. Iako zahtevna za svakodnevnu vožnju, ova deonica
nam otkriva vanserijski udobna sedišta iz kojih možemo "dijagnosticirati"
da se vožnja Peugeota 307 ne oseža u smislu zamorne obaveze. Dobrom
utisku kumuje dovoljno prostora za noge i ruke vozača. Pregledni i
logično raspoređeni instrumenati ne zahtevaju previše
koncentracije, a solidna visina krova iznad glave ostavlja na vozača
utisak komforne prostranosti. Ovakav osećaj komfora nije samo
subjektivna reakcija na dizajnerski vešto izmanipulisanu arhitekturu
enterijera, nego svakako i rezultat značajno povećanih
gabarita ovog automobila. Peugeot 307 je u ovom momentu jedan od najdužih
i najviših u svojoj klasi (D x š x V - 4.202 x 1.746 1.510 mm, naspram
Golf IV sa 4.150 x 1.735 x 1.440 mm), te stotinak kilograma temeljniji
od svog prethodnika. Bez obzira na to, ili bolje reći zahvaljujući
ovim svojim nabujalim gabaritima zaključujemo da je 307 prema količini
ponuđenog prostora na prednjim sedištima, ali i na zadnjoj klupi
pravi egzemplar automobila za (već otrčan izraz) mladu-četvoročlanu-modernu-simpatičnu
porodicu. |
|