Апсолутизам кнеза Милоша и борба за устав
Милош Обреновић је у току борби за аутономију завео апсолутистичку владавину. У Србији није било писаних закона, што је Милошу пружило још више могућности да испољава самовољу. Силом свога положаја приграбио је знатне поседе, а у унутрашњој и спољној трговини водио је главну реч. Временом је постао главна личност у земљи и најбогатији човек.
Таквом политиком Милош је изазвао незадовољство и код старешина и у народу. Против његове самовоље избило је више буна. У Смедеревској нахији 1825. године дигао је гуну трговац Милоје Поповић Ђак. Ђакова буна је избила због тешких пореза, кулука и насиља старешина, али је угушена. Буна је отпочела у селу Селевцу и проширила се на Лепеницу и Јасеницу. Кнез Милош је против побуњеника послао војску под командом свог брата Јована, који је покушао да их умири обећањем да ће Милош збацити омрзнуте старешине. Међутим, Ђак је побунио Крагујевачку, Смедеревску и Пожаревачку нахију и са 5 000 људи дошао у Тополу. Милошу је упућен захтев да смањи порезе, укине кулук и да се успостави ранија народна самоуправа. Буну је угушио Тома Вучић Перишић. Ђак је био ухваћен и после суровог мучења убијен. После буне кнез је знатно ојачао државни апарат и војску.
У Милетиној буни 1835. године учествовало је много народа и неколико богатих и утицајних личности. Постајало је све очигледније да је крајње време да се власт организује на новој основи. Сматрало се да Србија треба да добије устав којим би се обезбедиле основе за правни поредак у земљи. Под утицајем Милетине буне кнез Милош је 1835. године сазвао Народну скупштину, која је прогласила Устав (Сретењски устав) који је предвиђао увођење и Народне скупштине и Савета, чиме би власт кнеза била знатно ограничена. Овај устав, међутим, није ступио на снагу. Порта га није потврдила. Завођење уставности нису одобравале ни Аустрија ни Русија.
Порта је, у договору са Русијом, 1838. године издала хатишериф, који је познат као Турску устав. По њему је, уз кнеза, установљен Државни савет од 17 чланова, које кнез није могао мењати без одобрења Порте. За Милоша је ово био велики ударац, и како није могао да се са тим помири, он се повукао из земље (1839).
И поред апсолутистичке владавине кнез Милош је велика личност новије српске историје. Његовима одлучним ставом према Порти, уз спремност на компромис, створена је српска национална држава као основна претпоставка за даљу борбу ради ослобођења и уједињења Срба и осталих Јужних Словена.
 |
 |
 |
 |
 |
 |