Други српски устанак и борба за аутономију
Када су устаници 1813. године претрпели војнички слом, многе старешине напустиле су земљу, а Турци су поново завладали Србијом. Под управом Сулејман-паше Скопљака заведен је режим насиља и пљачке. То је натерало многе да потраже спас у шумама и поново су се појавиле хајдучке чете.
Турска насиља натерала су људе да се спремају ѕа устанак. У јесен 1814. године у близини Чачка избила је буна Хаџи-Продана Глигоријевића, војводе из Првог српског устанка. Покушај Хаџи-Продана да придобије шири круг људи није успео. Буна је, поред Пожешке, захватила и Крагујевачку и Јагодинску нахију. Милош Обреновић, највиђенији од српских старешина, знајући да је буна превремена, није у њој учествовао. Чак је помагао Турцима да се буна умири. Турци су гушећи буну ухватили 300 виђенијих људи и набили их на колац. Хаџи-Продан је побегао у Аустрију. Сурово гушење буне био ја знак да се турским властима не може веровати те је то убрзало припреме за Други српски устанак.
Други српски устанак - борбе и споразум Милош - Марашлија
Јачање власти кнеза Милоша и дипломатска активност за добијање аутономије
Апсолутизам кнеза Милоша и борба за устав
"Начертаније". Спољна политика уставобранитеља
"Znanje.org" ne odgovara
za sadrzaj pojedinacnih stranica.
 |
 |
 |
 |
 |
 |