Građa atoma

Atom se sastoji od veoma malog, pozitivno nalelektrisanog nukleusa (jezgra) okruženog oblakom negativno naelektrisanih elektrona.

Iako je nukleus manji od deset-hiljaditog dijela ukupne veličine atoma, nukleus sadrži više od 99,9% atomske mase.Nukleus se sastoji od pozitivno naelektrisanih protona i elektro neutralnih neutrona koje na okupu drži, takozvana, jaka ili nuklearna sila. Ova sila je mnogo snažnija od poznate elekrtostatičke sile koja vezuje elektone za nukleus, ali je njen domet ograničen na razdaljinu reda veličine 10^-15 metara. Nuklearne sile su nezavisne od naelektrisanja, što značI da su nuklearne sile između dva protona, ili protona i neutrona, jednake.

Broj protona u nukleusu (Z) se zove atomski broj. On odredjuje koji hemijski element predstavlja atom. Broj neutrona je označen kao N. Atomska masa nukleusa (A) je zbir atomskog broja i broja neutrona (Z+N). Dati element može imati mnogo različitih izotopa, koji se međusobno razlikuju po broju neutrona koji se nalaze u jezgru. U neutralnom atomu broj elektrona je jednak broju protona u jezgru.

Do sada je poznato 112 elemenata, koji variraju od najlakšeg, vodonika, do skoro otkrivenog, još bezimenog elementa 112. Svi elementi teži od uranijuma su vještački napravljeni. Među elementima postoji otprilike 270 stabilnih izotopa i više od 2000 nestabilnih izotopa.

Pocetna strana    Gradja atoma    Radioaktivnost    Nuklearne reakcije       Detekcija zracenja    Nuklearni reaktori    Nuklearno oruzje    Pitanja