Biografija

Pojam genija kao bozanskog nadahnuca i natcovecanske moci  koja  je  podarena  malom  broju  retkih   pojedinaca   i   koja  dejstvuje preko   njihove licnosti  nigde   nije    potpunije    potvrdjen    nego  u zivotu i radu Michelangela(1475-1564).Nisu ga samo njegovi  obozavaoci  videli  u  toj   svetlosti; i on  sam , duboko  zadojen  tradicijom  neoplatizma, prihvatio  je  ideju o svom geniju kao zivu stvarnost,mada je to   za njega ponekad bilo vise   prokletstvo nego  blagoslov.

        Michelangelo je rodjen blizu Arezza,Italy,  6.marta ,1475.godine,a umro je 8.februara,1564 u Rimu.  

              Stil

          Michelangelo je bio vajar- ili tacnijje klesar mermernih statua- do  srzi svoga bica. Umetnost  za  njega  nije  bila nije bila nauka vec pravljenje coveka , sli~no  bozanskom stvaranju.Slikarstvo, smatrao je on,treba da podrzava zaokrugljenost  valjanih  oblika,a i arhitektura mora da se sluzi organskim sklopom ljudske figure.Medju novijim majstorima on se divio Giottu,Masacciu,Donatellu i Jacopu della Quercii.Ali njegov duh je presudno formirala   klima   Firence  osamdesetih  i  devedesetih  godina   XV  veka.I  neoplatizam Marsilija Ficina i religozne reforme Savaranole duboko su uticale na njega.Ti protivrecni uticaji ,njegove nagle promene raspolozenja,njegovo osecanje da je u sukobu sa  sobom i sa svetom.Kao   {to  je  zamisljao  da  su  njegove  statue  tela  oslobo|ene  iz  mermernih tamnica, tako je telo bilo zemaljska tamnica duse –plemenita,svakako,ali ipak tamnica.To dvojstvo  izme|u  tela  i  du{e  daje  njegovim  likovima  njihov izvanredni patos;prividno spokojni, oni  izgledaju  kao  da  ih  raspinje  neka ogromna psihicka energija koja nema oduska  u  psihickoj  radnji. Michelangelo  je  proveo nekoliko godina u Rimu ,gde su na njega ostavila snazan utisak osecanjima  nabijena  misicava  tela  helenistickog vajarstva. Statue  herojskih  razmera, natcovecne  lepote , snage  i  nabreknutih zapremina njihovih oblika postali su deo Michelangelovog stila,a preko njega i renesansne  umetnosti  uopste. Za Michelangela  su  govorili  da je slab kolorista -–mo`da nepravicno .Ako on ogranicava svoju  kicicu  na  boje  kamena ,to  je  zato  da  bi  svojim  likovima  dao svojstvo obojene skulpture  i  sjedinio  ih  sa  njihovim arhitektonskim okvirom(Sikstinska kapela).Njegovi narativni  prizori  su  slikarski  pandan  reljefima, a  ne  iluzionisti~ki  prozori. Unutar  te ogranicenosti   u   nijansama, iznenadjuje nas  raznolikost  prefinjenih  gradacija: on  ne ispunjuje  bojom  konture  vec  gradi  svoje  oblike  sirokim  i   snaznim potezima kicice,u tradiciji Giotta i Masaccia.

      Nesto vise iz njegove biografije saznat ce te ako posetite galeriju skulptura i galeriju slika.