Galerija
David(Michelangelo.1501-1504.,kararski
mermer,visina 5,50 m. Akademija,Firenca)
Jedinstvena svojstva Michelangelove umetnosti u potpunosti su olicena u Davidu,najranijoj monumentalnoj statui visoke renesanse. David je bio narucen umetniku 1501.godine,kada mu je bilo 26 godina. Ogromna figura trebala je da bude smestena visoko iznad tla, na jednom od potpornih stubova katedrale.Gradski oci su umesto toga odlucili da je postave ispred Palazzo Vecchio kao gradjanko - patriotski simbol Firentinske Republike ( kasnije je zamenjena jednom modernom kopijom).Posto je Golijatova glava izostavljena, Michelangelov David izgleda kao izazivac- ne kao heroj pobednik, vec kao borac za pravednu stvar.Sav ustreptao od sabijene energije,on prkosi svetu.
|
Robovi
Michelangelo je zamislio ta dva lika kao par suprotnosti, kao takozvanog Roba na umoru koji se prepusta okovima, i Pobunjenog roba koji se bori da se oslobodi. Mozda je njemu manje bilo stalo do njihovog alegoricnog znacenja ,a vise do njihovog izraza,kojim toliko podseca na neoplatonisticku sliku tela kao zemaljske tamnice duse. Rebelling Slave (unfinished), approx. 1513, marble sculpture, Musée du Louvre, Paris Dying Slave (unfinished), approx. 1513, marble sculpture, Musée du Louvre, Paris
|
Mojsije(oko 1513-1515.,mermer,visina 2,50 m,S.Pietro in
Vincoli,Rim)
Velicanstveni Mojsije ,koji je bio zamisljen da se gleda odozdo,odlikovao se strahovitom snagom,koju su umetnikovi savremenici nazvali terribillita ,–a to je pojam srodan pojmu uzvisenosti.Njegov stav koji izrazava i budnost i meditaciju, odaje covjeka sposobnog za mudro vodjstvo bas kao i strahovit gnjev.
|
Victory, marble sculpture,
Palazzo Vecchio, Florence.
Bacchus, begun 1497, marble sculpture, Museo Nazionale del Bargello, Florence |
Christ Carrying the Cross,
detail, marble sculpture, Santa Maria sopra Minerva, Rome.
Pietà, 1499, marble sculpture, Vatican. |
Vremensko razdoblje izmedju izrade tavanice Sikstinske kapele i Strasnog suda poklapa s sa papstvom Lava X(1513-21) i Klementa VII(1523-34). Obojica su bili clanovi porodice Medici i vise su voleli da Michelangela zaposle u Firenci . Njegova aktivnost usredsredila se na S. Lorenza , crkvu porodice Medici . Jedan vek posle Brunelleschijevog revolucionarnog projekta za sarkristiju,Lax X je odlucio da sagradi jednu gradjevinu koja bi se s njom merila - novu sakristiju - i u koju bi bili smesteni grobovi Lorenza Velicanstvenog , Lorenzovog brata Giuliana i dva mladja clana porodice ,takodje po imenu Lorenzo i Giuliano. Michelangelo se ubrzo prihvatio tog projekta i radio je na njemu cetrnaest godina,zavrsivsi gradjevinu i dve grobnice,ali za dva mladja brata - Lorenza i Giuliana. Tako je nova Sakristija zamisljena kao arhitektonsko-vajarska celina.To je jedino umetnikovo delo u kome su njegove statue ostale u onom okviru koji je posebno za njih zamisljen.Kompozicija za ta dva groba jos uvek pokazuje izvesno srodstvo sa takvim ranorenesansnim grobnicama Leonarda Brunija, ali razlike pretezu: natpisa nema,figuru u lezecem stavu zamenjuju dva alegoricna lika(Dan na desnoj strani,Noc na levoj),a statua Giuliana, u klasicnoj vojnoj odeci ,nema nikakve slicnosti s pokojnikom ( Hiljadu godina posle nas , niko vise zeleti da zna kako je on u stvari izgledao, kazu da je izjavio Michelangelo) .Michelangelovi planovi za grobnicu porodice Medici pretrpeli su tolike promene dok je posao jos bio u toku da danasnje stanje spomenika verovatno i ne predstavlja njegovo krajnje resenje.Naprotiv, dinamicki proces projektovanja proizvoljno je zaustavljen umetnikovim odlaskom iz Rima 1534. godine . Dan i Noc su svakako zamisljeni za horizontalne povrsine, a ne za zaobljen, kos poklopac sadasnjeg sarkofaga. Mozda , cak , nisu ni namenjeni bas ovoj grobnici. Giulianova nisa je suvise uska i suvise plitka da bi se on dobro smestio u nju.Giulianova grobnica ostaje neodoljiva vizuelna jedinica. Veliki trougao statua drzi na okupu mreza vertikala i horizontala, ciji vitki i ostro oiviceni oblici pojacavaju punu oblinu i tezinu skulpure. Giuliano, idealna slika tog princa,j e mladji i jos misaoniji pandan Mojsiju; figure koje su u kao i robovi . Poreklom od antickih recnih bogova, oni olicavaju svojstvo akcije u mirovanju dramaticnije od ijednog drugog Michelangelovog dela:u pritajenoj pretnji Dana i prekinutom snu Noci , dualizam tela i duse izrazen je s nezaboravnom velicanstvenoscu. |