Jedinstvena svojstva Michelangelove umetnosti u potpunosti su olicena u Davidu,najranijoj monumentalnoj statui visoke renesanse. David je  bio  narucen  umetniku  1501.godine,kada mu  je  bilo   26  godina. Ogromna  figura  trebala     je      da    bude smestena visoko iznad tla, na  jednom od  potpornih stubova katedrale.Gradski oci su umesto   toga   odlucili    da   je   postave   ispred    Palazzo    Vecchio    kao    gradjanko - patriotski  simbol   Firentinske Republike ( kasnije  je  zamenjena jednom modernom kopijom).Posto je Golijatova glava   izostavljena,  Michelangelov David izgleda kao izazivac- ne kao heroj pobednik, vec  kao borac za pravednu stvar.Sav ustreptao od sabijene energije,on prkosi svetu.

       Michelangelo je zamislio ta dva lika kao par suprotnosti,  kao takozvanog Roba na umoru koji se prepusta okovima, i   Pobunjenog roba koji se bori  da  se oslobodi. Mozda  je   njemu   manje   bilo  stalo  do   njihovog  alegoricnog   znacenja ,a vise do njihovog  izraza,kojim  toliko  podseca  na  neoplatonisticku sliku tela kao zemaljske tamnice duse.

Rebelling Slave (unfinished), approx. 1513, marble sculpture, Musée du Louvre, Paris

Dying Slave (unfinished), approx. 1513, marble sculpture, Musée du Louvre, Paris

      Velicanstveni Mojsije ,koji je bio zamisljen da se gleda odozdo,odlikovao se strahovitom snagom,koju su umetnikovi   savremenici   nazvali  terribillita ,–a  to je pojam srodan pojmu uzvisenosti.Njegov stav  koji  izrazava i  budnost i  meditaciju, odaje  covjeka sposobnog za mudro  vodjstvo  bas  kao  i  strahovit  gnjev.

Bacchus, begun 1497, marble sculpture, Museo Nazionale del Bargello, Florence

Pietà, 1499, marble sculpture, Vatican.

Vremensko razdoblje izmedju izrade tavanice Sikstinske kapele i Strasnog suda poklapa  s sa papstvom Lava X(1513-21) i Klementa  VII(1523-34).  Obojica  su  bili clanovi  porodice  Medici i vise su voleli  da  Michelangela  zaposle  u  Firenci . Njegova aktivnost   usredsredila  se  na  S.  Lorenza ,  crkvu   porodice   Medici . 

  Jedan vek posle Brunelleschijevog revolucionarnog projekta za sarkristiju,Lax X je odlucio da  sagradi  jednu  gradjevinu  koja  bi se s njom merila - novu sakristiju - i u koju bi  bili  smesteni grobovi  Lorenza  Velicanstvenog , Lorenzovog  brata   Giuliana  i  dva  mladja  clana porodice ,takodje po  imenu  Lorenzo  i  Giuliano. Michelangelo  se   ubrzo  prihvatio tog projekta i radio je na  njemu  cetrnaest godina,zavrsivsi  gradjevinu   i   dve  grobnice,ali  za  dva  mladja  brata - Lorenza  i  Giuliana. Tako je nova Sakristija  zamisljena  kao arhitektonsko-vajarska celina.To je jedino  umetnikovo delo u kome su njegove statue ostale u  onom okviru koji  je  posebno  za njih zamisljen.Kompozicija za ta dva groba jos uvek pokazuje izvesno   srodstvo    sa    takvim   ranorenesansnim  grobnicama   Leonarda  Brunija, ali  razlike pretezu:  natpisa   nema,figuru u lezecem  stavu  zamenjuju  dva alegoricna lika(Dan na desnoj strani,Noc na levoj),a    statua   Giuliana, u  klasicnoj  vojnoj  odeci  ,nema   nikakve  slicnosti s pokojnikom  ( Hiljadu  godina  posle  nas , niko vise zeleti da zna kako je  on  u  stvari  izgledao, kazu  da je  izjavio  Michelangelo) .Michelangelovi planovi za grobnicu porodice Medici pretrpeli su  tolike  promene  dok je posao jos  bio  u  toku  da  danasnje  stanje  spomenika   verovatno i  ne  predstavlja  njegovo  krajnje  resenje.Naprotiv, dinamicki  proces  projektovanja  proizvoljno  je zaustavljen     umetnikovim    odlaskom    iz    Rima   1534.    godine . Dan  i   Noc  su   svakako  zamisljeni   za  horizontalne povrsine, a    ne     za    zaobljen, kos   poklopac   sadasnjeg  sarkofaga.  Mozda ,  cak , nisu    ni   namenjeni  bas  ovoj   grobnici.    Giulianova   nisa   je   suvise   uska  i  suvise  plitka da bi se on dobro smestio u nju.Giulianova   grobnica  ostaje  neodoljiva  vizuelna  jedinica. Veliki  trougao  statua     drzi     na     okupu    mreza   vertikala   i   horizontala,  ciji  vitki  i  ostro  oiviceni  oblici  pojacavaju  punu  oblinu   i   tezinu skulpure. Giuliano,  idealna  slika  tog  princa,j e mladji i jos  misaoniji   pandan    Mojsiju; figure   koje su u kao i robovi . Poreklom    od    antickih    recnih    bogova,   oni    olicavaju    svojstvo    akcije  u  mirovanju   dramaticnije   od    ijednog    drugog Michelangelovog dela:u pritajenoj pretnji Dana   i   prekinutom   snu   Noci ,  dualizam   tela   i  duse izrazen je s nezaboravnom velicanstvenoscu.