SPECIJALNE JEDINICE:SRPSKE
KOMITE
"KO SME , TAJ
MOZE, KO
NE ZNA ZA STRAH, TAJ IDE NAPRED"
Moto specijalaca VOJSKE JUGOSLAVIJE - poznat je od vojvode Zivojina Misica,
jednog od nasih prvih vojnih stratega koji su shvatili ulogu i znacaj dejstava
specijalnih jedinica u pozadini neprijatelja.
Specijalna ratovanja ima dugu tradiciju i bogata iskustva u srpskom narodu;
mnogo starija i sadrzajnija nego kod drugih evropskih naroda i vojski.
Oslobodilacki ratovi i borba za ocuvanje nezavisnosti, vekovima unazad, pored
ostalog, obilovali su raznovrsnim specijalnim dejstvima. Hajdukovanje, blisko
gerilskom ratovanju, dugo glavni vid borbe i otpora srpskog naroda turskoj
vlasti, bilo je preteca specijalnih borbenih dejstava, koja su do posebnog
izrazaja dosla krajem 19. i pocetkom 20. veka.
Glavni inicijator i nosilac specijalnih dejstava u to vrijeme bila je Srpska
komitska organizacija, a neposredni izvrsioci elitne jedinice, zvane cete. Rec
"Cetnik" potice od reci ceta: druzina vojnika ili grupa ljudi koji
ucestvuju u gerilskoj boprbi, pa moze da ima i prenosno znacenje -
"Gerilac".
Komandir cete ili odredjenog podrucija zvao se vojvoda i, prema
cetnickim pravilima, imao je apsolutnu vlast nad svojim ljudima i na podrucju za
koje je bio nadlezan. Dve knjige o cetnickom, specijalnom ratovanju, objavljenje
u Beogradu 1848. i 1868. godine, najbolje pokazuju koliki je znacaj pridavan toj
vrsti ratovanja u tadasnjoj Srbiji. Uoci balkanskih i prvog svetskog rata,
komitski, a kasnije i cetnicki odredi, kao elitne jedinice srpske vojske,
izvrsavale su raznovrsne specijalne zadatke i bile su ponos i uzdanica srpskom
naropdu u borbama protiv zavojevaca. U ove jedinice birani su dobrovoljci,
najhrabriji i najspretniji borci, vesti u prikradanju, pucanju, baratanju nozem
i bliskoj borbi, fizicki izdrzljivi i snalazljivi, a takve su bile i vojvode:
legendarni Voja Tankosic, Vojin Popovic - Vuk, Vasilije Trbic, Vojvoda Lune i
drugi.
Uloga Zivojina Misica
Tokom prvog svetskog rata, u diverzijama srpske vojske formirana
su tzv. "Jurisna odeljenja", koja su se ubacivala u raspored
neprijateljskih jedinica sa osnovnim zadatkom da unistavaju mitraljezska gnezda,
bunkere, predstraze i da vrse diverzije na objektima. Razmatrajuci ofanzivna
dejstva Odreda za krstarenje, Zivojin Misic je jos onda "obelezio"
najveci broj zadataka koji se i danas, u savremenim uslovima, postavljaju pred
specijalne jedinice:
-da
neprestano uznemiravaju delove neprijateljske vojske;
-da cine prepade, uzbune i zasede, te da tako satiru neprijatelja na svakom
koraku;
-da ruse magacije i ostala rezervna skladista, kojima bi se neprijatelj mogao
koristiti;
-da ruse i kvare uopste i sva druga neprijateljeva srestva za komuniciranje i
saobacaj, kao sto
su telegrafi, telefoni, postanske stranice itd;
-da hvataju i zarobljavaju razne sprovode hrane, municije, odela itd;
-da orgnizuju ustanke u pozadini neprijateljske vojske; jednom recju odredi za
krstarenje imaju da dejstvuju energicno i smelo, poglavito u pozadini
neprijateljske vojske.
Koliko su Misiceva dela aktuelna i danas vidi se i po tome sto su njegovu maksimu: "Ko sme, taj moze, ko ne zna za strah, taj ide napred", za svoj moto uzeli specijalci Vojske Jugoslavije koji uspjesno i hrabro nastavljaju slavne tradicije komita.