METEORI

Život kaluđera

Istorija meteora
Život kaluđera
Manastirska blaga
Kastariki
Manastiri
Slike
Kviz

Home

Manastiri su ukras pravoslavnog hrišćanstva. Raštrkani uzduž i popreko cele Grčke,na planinama,u ravnicama oni prestavljaju središte vere, pobožnosti i spokojstva a takođe i društvenih usluga zajednici koje pružaju kaluđeri i časne sestre posvećeni Bogu koji provode svoje preostale godine u molitvi, neporočnosti i siromaštva.

Prvi hrišćanski pustinjaci i askete su se pojavili krajem trećeg veka.Oni su se posvetili poštovanju Boga i neprekidnoj molitvi na mestima udaljenim od svakodnevnog društva , u pećinama i siromašnim skitovima.Mnogi od ovih ljudi suproveli ostatak života u samoci divljine koje su izabrali.Drugi su otišli u manastire koji su osnovani u međuvremenui živeli sa drugim kaluđerimakao kinoviji, svi učestvujući u Liturgiji, pridružujući se skupa u zajedničkoj molitvi, i primajući Svetu Evharistiju svake nedelje.

Brimožanska služba -Poštovanje Boga -je glavna preokupacija kaluđera i časnih sestara u Grčkim manastia.Život kaluđera se okreće oko Saborne crkve,glavne crkve manastira.Tamo se liturgija izvodiprema uobičajenim kanonimakoji se pažljivo posmatraju.Ovo posmatranje formalnih elemenata čuva pravoslavnu tradiciju i verno oličava instituciju crkve.

Molitva -opštenje sa Bogom-je najvažniji tadatak kaluđera . On provodi šest do sedam časova svakog dana -do jedanaes časova nedeljom i prazničkim danima -u pokajanju i pobožnosti , duhovnom razmišljanju, uodricanju duha od svega materijalnog ,u postu i molitvi .Poštovanje Boga je najvažnija briga kaluđera .

Svako ko je prisustvovao Liturgiji u Grčkom manastiru uvek će se sećati kaluđera koji pevaju crkvene pesme i koji se mole u svojim odeljcima, mirisa tamjana ,sveće koje osvetljavaju asketske figure svetaca portretiranih ufreskama i ikonama te Pantokratora na visokom svodu kako šalje svoje blagoslove.

Manastirom upravlja njegov iguman, a samostanom igumanica,oboje nadgledajući duhovno blagostanje manastira.Manastiri koji pripadaju Vaseljenskoj Patrijašiji direktno su potčinjeni Patrijarhu Kostantinopolja, dok su parohijski potpali pod nadležnost episkopa u čijoj diocesi oni leže.

Kaluđer uključuje sebe svim srcem u svoje individualno zanimanje bilo da je zaposlen rezbarenjem drva, ručnim radom , slikanjem malih ikona , poljoprivredom ili bilo kojom drugom težnjom.

Zanimanje kaluđera nije usmereno ka profitu .Prihod od njegovog rada se daruje filantropskim institucijama, održavanju škola ili zadovoljavanju drugih društvenih potreba.Ove kaluđerske zajednice su danas jedan neprocenjiv elemenat Grčke kulturne baštine kao i izvor duhovne snage.

Prvi pustinjaci su sepopeli na stenu pomoću skele napravljene od greda učvršćenih klinovima u pukotine.Kasnije je skela zamenjena veoma dugim visećim lestvama koje su izazivale vrtoglavicu kod pojedinih penjača.Oni ne dovoljno hrabri da se lestvsma popnu gore bili su prevoženi pomoću mreže , proces koji je trajao oko pola sata,to je bilo pola sata zebnje i straha dok se konopac škripeći namotavao oko čekrka . Danas se penje pomoću stepeništa koje je 1922 godine isklesano u fasadi stene.

POVRATAK

Istorija meteora Život kaluđera Manastirska blaga Kastariki Manastiri Slike Kviz Home	Manastiri su ukras pravoslavnog hrišćanstva. Raštrkani uzduž i popreko cele Grčke,na planinama,u ravnicama oni prestavljaju središte vere, pobožnosti i spokojstva a takođe i društvenih usluga zajednici koje pružaju kaluđeri i časne sestre posvećeni Bogu koji provode svoje preostale godine u molitvi, neporočnosti i siromaštva. Prvi hrišćanski pustinjaci i askete su se pojavili krajem trećeg veka.Oni su se posvetili poštovanju Boga i neprekidnoj molitvi na mestima udaljenim od svakodnevnog društva , u pećinama i siromašnim skitovima.Mnogi od ovih ljudi suproveli ostatak života u samoci divljine koje su izabrali.Drugi su otišli u manastire koji su osnovani u međuvremenui živeli sa drugim kaluđerimakao kinoviji, svi učestvujući u Liturgiji, pridružujući se skupa u zajedničkoj molitvi, i primajući Svetu Evharistiju svake nedelje. Brimožanska služba -Poštovanje Boga -je glavna preokupacija kaluđera i časnih sestara u Grčkim manastia.Život kaluđera se okreće oko Saborne crkve,glavne crkve manastira.Tamo se liturgija izvodiprema uobičajenim kanonimakoji se pažljivo posmatraju.Ovo posmatranje formalnih elemenata čuva pravoslavnu tradiciju i verno oličava instituciju crkve.
	Molitva -opštenje sa Bogom-je najvažniji tadatak kaluđera . On provodi šest do sedam časova svakog dana -do jedanaes časova nedeljom i prazničkim danima -u pokajanju i pobožnosti , duhovnom razmišljanju, uodricanju duha od svega materijalnog ,u postu i molitvi .Poštovanje Boga je najvažnija briga kaluđera .
	Svako ko je prisustvovao Liturgiji u Grčkom manastiru uvek će se sećati kaluđera koji pevaju crkvene pesme i koji se mole u svojim odeljcima, mirisa tamjana ,sveće koje osvetljavaju asketske figure svetaca portretiranih ufreskama i ikonama te Pantokratora na visokom svodu kako šalje svoje blagoslove.
	Manastirom upravlja njegov iguman, a samostanom igumanica,oboje nadgledajući duhovno blagostanje manastira.Manastiri koji pripadaju Vaseljenskoj Patrijašiji direktno su potčinjeni Patrijarhu Kostantinopolja, dok su parohijski potpali pod nadležnost episkopa u čijoj diocesi oni leže. Kaluđer uključuje sebe svim srcem u svoje individualno zanimanje bilo da je zaposlen rezbarenjem drva, ručnim radom , slikanjem malih ikona , poljoprivredom ili bilo kojom drugom težnjom.
	Zanimanje kaluđera nije usmereno ka profitu .Prihod od njegovog rada se daruje filantropskim institucijama, održavanju škola ili zadovoljavanju drugih društvenih potreba.Ove kaluđerske zajednice su danas jedan neprocenjiv elemenat Grčke kulturne baštine kao i izvor duhovne snage.
	Prvi pustinjaci su sepopeli na stenu pomoću skele napravljene od greda učvršćenih klinovima u pukotine.Kasnije je skela zamenjena veoma dugim visećim lestvama koje su izazivale vrtoglavicu kod pojedinih penjača.Oni ne dovoljno hrabri da se lestvsma popnu gore bili su prevoženi pomoću mreže , proces koji je trajao oko pola sata,to je bilo pola sata zebnje i straha dok se konopac škripeći namotavao oko čekrka . Danas se penje pomoću stepeništa koje je 1922 godine isklesano u fasadi stene.