Различити климатски утицаји који се осјећају на простору Републике Српске су резултат природних елемента и законитости опште циркулације ваздушних маса на ширем простору. Сјеверни перипанонски дио припада умјерено континенталном климатском појасу у коме се осјећа и панонски (степски) климатски утицај са сјевера. Љета су топла, а зиме већином умјерено хладне, са просјечном годишњом температуром изнад 10°Ц. Падавине су углавном равномјерно распоређене, а највеће; количине се излучују када су и најпотребније полјопривредним културама (мај-јун). Количина падавина по правилу опада идувши од запада (1500 мм) према истоку (700 мм) због утицаја западних ваздушних струјања.
Планинска и планинско-котлинска
(предпланинска) варијанта климатског
утицаја осјећа се на највећем дијелу
Републике Српске. Пространи планински
масиви имају планинску климу чије су одлике
свјежа и кратка лјета, а дуге хладне и снезне
зиме. Снијежне падавине су обилне и дуго се
задржавају, а висина падавина је изнад 1200
мм. За разлику од планинске климе ових
простора, брежулјкаста подручја, те
котлине и долине имају нешто блажу климу
– планинско-котлинску. Главне нјене одлике
су умјерено топла лјета и доста хладне зиме,
са просјечном годишњјом температуром испод
10°Ц, и висином падавина од 700-1000 мм.
Јужни дио Републике Српске, односно
простор Херцеговине (Хумине) има
измијенјену варијанту јадранске климе, док
се простор Рудина одликује прелазном
варијантом између климе Хумина и планинске
климе. Клима Хумина се одлукује ослаблјеним
утицајем са мора, па су лјета врло топла а
зиме доста благе. Просјечна годишња
температура се креће од 11° до 14°Ц. Распоред
падавина је неповолјан, пошто кише највише
падају у јесен и у зиму а најманје у лјето,
када се јавлјају и краћи сушни периоди.
Кишне падавине доминирају над снјежним.
За разлику од оваквих климатских одлика
херцеговачких хумина, климу Рудина
углавном карактеришу ниже љетне
температуре и знатне зимске сњежне
падавине.
Са хидролошког аспекта, простор Републике
Српске се може означити као релативно
богат површинском и подземном хидролошком
мрежом. Сви главни ријечни токови
хидролошки припадају сливу Црног мора.
Окосница црноморског слива је ток ријеке
Саве који је ниско положен, те му дотичу
сви већи ријечки токови – Уна са Саном,
Врбас, Укрина, Босна и Дрина. Све оне имају
композитни карактер ријечних долина са
великим падовима, те располажу значајним
хидроенергетским потенцијалом. У том
погледу је посебно значајна Дрина која има
најразвијенији хидролошки систем и огроман
хидроенергетски потенцијал који је још
увек недоволјно валоризован. И остали
ријечни токови имају велики привредни
значај, мада углавном само својим донјим и
среднјим токовима припадају Републици
Српској. Изузетак је Укрина која има манји
ток и теčе побрдима између донњих токова
Врбаса и Босне.
Хидрографску ријечну мрежу Републике
Српске употпунује највећа и најзначајнија
ријека Српске Харцеговине – Требишнјица,
чији је хидрографски потенцијал готово у
потпуности валоризован. Она, као и готово
сва подземна карстна хидрографска мрежа
припада јадранском сливу. Ријеке Српске,
поред хидроенергетског потенцијала, својим
квалитетом представлјају значајну
компоненту туристичке привреде. То се
посебно односи на планинске токове који су
веома чисти и богати ријечном рибом.
Поред богатства у ријечним токовима, на
простору Републике Српске налазе се бројни
извори и врела која су углавном пукотинског
и контактног карактера, а на бројним
расједима (нпр. Савски ров) јавлјају се
значајни термоминерални извори који имају
огроман банјско-туристички значај, те
акумулациона и природна, углавном цирковна
језера.
Вегетација Републике Српске се одлукује
великом разноликошћу, што је највећим
дијелом последица климатских услова.
Посебан значај има шумски комплекс, а међу
најраспрострањеније спада подручје
климазоналне вегетације храстових шума. На
сјеверу, уз обалу ријеке Саве и њених већих
притока налази се појас храста лужњака
који је мјестимично испрекидан шумама
храста китњака и обичног граба. Просторно
овај појас се наставља на шумски појас у
Славонији познат под називом «славонске
храстове шуме. Јужније, на брежуљкастим
и уздигнутијим просторима налази се шумска
заједница храста китњака и обичног граба,
а местимично су се развиле и букове шуме
претпланинског појаса.
С обзиром на то да је
ово панонско и претпланинско биљногеографско подручје које је уједно и
најгушће насељено пољопривредним становништвом, због тога су и шумске
заједнице сведене на мање површине. Мањи
локалитети храста китњака и обичног граба
сусрећу се и у долини Неретвице у Српској
Херцеговини.
Уски појас горнјег Подринја и ниска
Херцеговина одлукује се климазовалном
вегетацијом храста медунца и црног јасена,
а у средњем току Дрине и околини Србинја и
Вишеграда налази се уски појас храста
сладуна и цера.
Знатан дио простора Републике Српске
налази се под буковом шумом, а на вишим
планинским подручјима развиле су се мјешовите
шумске заједнице букве, јеле и смрече.
Као главни пратиоци букових шума јесу
јавор, бријест, бијели јасен и друге врсте.
Појас букових шума заузима преддинарско
и динарско биљно географско подручје. Нешто
су раширеније у источним него у
западним дијеловима Српске.
Унутар шумских вегетационих подручја,
посебно на брдско-планинским просторима,
знатне површине су обрасле трапном
вегетацијом (ливаде и пашњаци) и оне су
посебно значајне за развој сточарства.
Вегетација Републике Српске је веома
интересантна и са аспекта значајних
ендемских врста што потврђује и
присуство Панчићеве оморике у долини
Дрине (прашума Перућица код Србиња).
назад на почетак повратак на врх
|
|
|
|
|
|