|
PARIZ
Svetski
putnici i turisti izmislili su za Napulj recenicu: "Videti Napulj, pa
umreti!". Sto se tice Pariza, da su mu i hteli nadenuti neku
uzrecicu, morali bi reci upravo suprotno: "Videti Pariz i
ziveti!". Pariz je, bez ijednog ozbiljnog suparnika, najpopularniji
grad na svetu. U taj centar Evrope hrle turisti sa svih strana, ne samo da
se dive starim gradjevinama, dvorcima i crkvama, vec i da upoznaju njegove
stanovnike.
Kad bi se radilo o starim gradjevinama, Engleska bi
nadmasila Francusku, jer u svakom engleskom selu postoji barem jedan stari
dvorac u kojem posetilac bez naplate nocu ima i drustvo "duha".
Parizu daju privlacnost Parizani i nacin zivota, a ne
stare gradjevine. Ne smemo pri tome pomisljati samo na one stanovnike
Pariza koji zive samo za umetnost (umetnost bi mozda mogla ziveti i bez
njih), koji se posebno odevaju i jos posebnije ponasaju. Parizani su i
prodavaci povrca, koji ce vas popreko pogledati ako ne upitate za cenu
salate. Parizani su i mesari,koji ce vam uz razgovor o sportu i politici
pronaci najbolju sniclu. Parizani su i soferi taksija kojima nikako nije
jasno zasto se neki stranci zure, kad su ionako vec u Parizu. Parizani su
i oni znani i neznani mali ljudi koji su za vreme nemacke okupacije
postali veliki, kad su u pokretu otpora prkosili neprijatelju.
Promasio je svaki turista koji je dosao u Pariz i
uzdignutog pogleda gledao kupole i fasade, a da nije gledao dole, oko
sebe, da vidi Parizane, dobrodusne, vesele, duhovite i bezbrizne, koji ni
zbog vecih briga mnogo ne trljaju glavuPariz se smestio na reci Seni i to
na mestu gde se reka nekada najlakse mogla preci. Tako su nastali i mnogi
drugi gradovi. Tu je u vreme Rimljana bio grad Lutecija, koji se kasnije u
krugovima sirio oko centra i to je jezgro danasnjeg Pariza. Vec je u 13.
veku Pariz brojao 250.000 stanovnika, pa je za ono vreme bio velik grad.
Pariz nije samo privredni centar Francuske, on je i
kulturni centar cele Evrope. U njemu su rado zivele kreativne duse iz
celog sveta, a i neki politicari i lideri levicarskih ideja smestali su
"radi bezbednosti" centre svojih partija (Lenjin, Tito), bas u
Pariz.
Parizani su u svojoj istoriji bili poznati kao ljudi
slobodnog duha. Oni su cesto dizali bune i revolucije da bi izborili neke
slobode. Zabelezena je buna Parizana u 14. veku. Najpoznatija buna je
"francuska revolucija" 1789. godine i "Pariska komuna"
1871. godine.
Parizani, kad god je to moguce, vole svoje poslove
obavljati peske. Ne vole zurbu i iskoristice svaki slobodan trenutak da
svrate u neku kafanicu koja je na trotoaru postavila svoje stolove,
natkrivene lepim tendama.
Hodajuci gradom s mnogih tacaka lepo cemo videti
Ajfelov (Eiffel) toranj, koji je simbol Pariza, njegov zastitini znak.
Toranj je podignut 1889. godine povodom Svetske izlozbe. Mnogi su ustali
protiv gradnje te rugobe, za koju se smatralo da ce nagrditi sliku grada,
sto je donekle i istina, no danas ne mozemo zamisliti Pariz bez celicnog
diva visokog 300 metara. Za njegovu gradnju utroseno je 9.000.000
kilograma gvozdja. Da bi se toranj samo jednom prebojadisao, potrebno je
35 tona boje.Pariz ima jos mnogo znamenitosti. Jedna je i Trijumfalna
kapija (Arc de triomf) koja se smestila u sredini Trga zvezde (Place de
letoil), na koji se sve ulice nadovezuju kao kraci zvezde. Tu je i
Panteon, Plas d la Konkord, crkva Notrdam i druge manje ili vise znacajne
gradjevine.
Prvi deo poznatog Luvra bio je postavljen jos 1204.
godine, a citava je gradjevina kasnije dogradjivana. Tu su nekada ziveli
kraljevi, gotovo svi sa imenom Luj, pa su ih zato numerisali kao hotelske
sobe. Bilo je i nekoliko Napoleona, ali numerisanje nije daleko odmaklo.
Svako dete zna da se u palati Luvr nalazi kip Miloske
Venere i slika Mona Liza. U toj se ogromnoj zgradi pored muzeja nalaze i
"sustanari" Ministarstvo finansija i Francuska nacionalna
lutrija. Saljivi Francuzi kazu da su ove dve ustanove usko vezane, jer
francuski budzet mnogo podseca na lutriju.
Mnogi turisti misle da je citav Monmartr samo Pigal,
trg gde su se smestili barovi i brojne ljubiteljice noci. Kao sto nocnih
dama ima i u drugim delovima Pariza, tako Monmart ima znamenitosti koje bi
turisti morali videti. Tu se, na trgu Tertr mogu videti najstarije pariske
kuce, koje kao da su konzervirane, svakog stranca obavestavaju kako je
Pariz izgledao pre vise stotina godina.
Tu cemo naci i malene restorane poznate po svojim
specijalitetima. Kao svuda u Francuskoj tu cemo videti da Francuzi kupuju
hleb na metre, a ne na kilograme, kao mi. Tu trgovci ne zakidaju na
tezini, vec na metrazi. Mnogi turisti nastoje da se nadju u Parizu
tacno 14. jula, na godisnjicu pada Bastilje. Tog dana je velika vojna
parada na Jelisejskim poljima, velikom pariskom bulevaru. Tada se mogu
videti razlicite sarene uniforme raznih rodova francuske vojske. Taj dan
citav Pariz svecano slavi, a sto se vise blizi noc, sve je manje svecano,
a sve vise veselo i raskalasno. Svuda se pije kvalitetno francusko vino i
jedu kuvani puzevi.
Deca se cesto zabavljaju gledajuci pozoriste lutaka.
Kada je lepo vreme mnogo dece se igra u vrtovima dvorca Liksambur, kao i u
Bulonjskoj sumi. U decijoj igri uzivaju i odrasli. Tako se u ribnjaku
vrtova Tileri odrzavaju izlozbe i takmicenja modela brodova, mada su
ucesnici samo odrasli. Tu cete naci i majku i oca, pa i pokoju baku, kako
aktivno ucestvuju, a deca sve to posmatraju iz prikrajka. Kad odrastu i
oni ce se igrati sa drugim odraslima.
Puno dece cemo zateci i pred Otel d Vil, pariskom gradskom
skupstinom. Tu se deca igraju s golubovima, koji su bolje uhranjeni od
onih venecijanskih, jer ih ima manje, a hranilaca vise.Sena je deo Pariza
isto onako kao sto je Temza deo Londona. Velik deo pariskog zivota odvija
se tu cak i onda ako izuzimamo sve one beskucnike koji spavaju ispod
mostova.
Na obali Sene naci cemo i tezge ispod satora na kojima
se prodaju stare knjige i slike. U tome ce uzivati svaki bibliofil. Takvu
poslasticu nece naci nigde u svetu. A ni filatelisti nece otici praznih
ruku.
Jos necemo napustiti Pariz. Treba da posetimo sajam
buva (buvlju pijacu). Od robe su interesantniji ljudi koji je prodaju,
odnosno nude. U tim uskim ulicicama naci cemo sve sto mozemo zamisliti,
osim automobila i helikoptera, kojih tu nema zato sto ne mogu proci
izmedju zidova. Tu necemo videti mnogo od Pariza, ali cemo videti mnogo od
Parizana
|
