Andjeli nisu pripadali staroj vizantinskoj aristokratiji. Uzdizanje ove ne znatne filadelfijske porodice pocelo je kada se najmladja kci cara Aleksija I, Teodora, udala za lepog Konstantina Andjala. Otada su Andjeli kao carevi rodjaci zauzimali visoke polozaje na dvoru, narocito su se istakli za vrijeme Manojla I. Za vlade Andronika I oni su vec bili i prvim redovima vizantinske aristokratske opozocije. Slucaj je hteo da je pobeda plemstva dovela na presto pretstavnika njihovog roda. Isak II Andjeo (1185-1195), unuk Konstantina Andjela i princeza Teodore. Isak II je pustio da sve ide svojim tokom. Stare bolseti vizantinske drzave, prekrivene su u doba velikih Komnina spoljasnim sjajem njihove moci, izbile su sada na povrsinu, otkrivajuci duboku trulost vizantinskog drzavnog organizma. Niko vise nije pokusavao da stane na put zloupotrebama u centralnoj i provincijskoj upravi. Prodavanje polozaja, podmicivanje cinovnika, ucenjivanja skupljaca poreza, postali su svakodnevna pojava. Za cara Isaka II govorilo se da se prodaje cinovnicke polozaje kao povrce na pijaci. Za proslavu carevesvadbe skupljane su po provincijama narocite dazbine. Kao da je car smatrao da je Carstvo, koje mu je sudbina poklonila, njegova bastina. Medjutim, vec krajem 1185 g. izbio je u Bugarskoj veliki ustanak pod vodjstvom brace Petra (Teodora) i Asena. Uticaj vizantinske centralne vlasti opao je u bugarskom podrucju, kao i drugde, pa su se i tu pojavile separatisticke teznje, koje su se tada na mnogim stranama ispoljavale u vidu terirorijalnih prohteva lokalnih velikasa. Petar i Asen zatrazili su od vizantinske vlade da ima da neke zemlje u proniju. Ostro i oholo odbijanje ovog zahteva dalo je dogadjajima neocekivan i nagao obrt. Ozlojedjeni vodji Bugara digli su u napacenoj, porezima preopterecenoj zemlji ustanak koji je na kraju doveo do potpunog odvajanja bugarskih oblasti od Vizantije i do stvaranja Drugog bugarskog carstva. Poslat protiv pobunjenika, Aleksije Vrana, pobedilac Normana, proglasio se u Jedrene za cara i okrenuo se protiv vlade Isaka II Andjela. Medjutim, uzupator je poginuo u borbama pred Carigradom i u leto 1186 g. car Isak je usao na celo svoje vojske u Bugarsku. U borbi protiv bugarskih ustanika Isak II je pokazao prilicno veliku enrgiju. Besumnje, on nije nikakav drzavnik, ali nije bio ni onako bedan slabic kakvim ga obicno prikazuju. Ma koliko su zalosne bile prilike u tadasnjoj Vizantiji, tok normanskog i bugarskog rata svakako dokazuje da za vreme Isaka II vizantinska drzava u vojnom pogledu nije bila tako nemocna kao za vlade Andronika Komnina. Ustanici su rasterani, a Petar i Asen su pobegli preko Dunava. Na svim stranama javljale su se nove teskoce.