Produzena mozdina i Varolijev most

Produzena mozdina(Medulla oblongata)nadovezuje se na kicmenu mozdinu.Zajedno s Varolijev mostom(Pons Vorali),koji je iznad nje,i srednjim mozgom(Mesencephalon)produzena mozdina cini mozdano stablo,izduzeni deo mozga iznad kojeg se kao kruna drveta siri veliki mozak(slika).

U predelu velikog lobanjskog otvora(foramen magnum),na dnu lobanje,kicmena mozdina pocinje da se siri,cime se povecava i centralna supljina(tj.sredisnji kanal kicmene mozdine).Na taj nacin ona prelazi u cetvrtu mozdanu komoru.Produzena mozdina i pons su na podu,odnosno na prednjoj strani cetvrte komore,dok mali mozak cini njegov krov.

Gradja produzene mozdine donekle je slicna gradji kicmene mozdine.Sivu masu okruzuje bela masa,ciji prednji deo cini debeo snop nervnih vlakana kortikospinalnog(piramidalnog) puta,koji se najvecim delom ovde ukrsta.Tako,komande za voljne pokrete dospevaju na suprotnu stranu kicmene mozdine.U sastav bele mase ulaze i drugi snopovi silaznih i uzlaznih nervnih vlakana koja povezuje kicmenu mozdinu i mozak.Od ukupno dvanaest pari,u vezi sa produzenom mozdinom su sledeci lobanjski zivci:XII,XI,X,IX i deo VIII.Pored motornih jedara lobanjskih zivaca sivu masu produzene mozdine cine i druga jedra.U njenom sredistu nalazi se filogenetski najstariji deo mozdanog stabla-mrezasta(partikularna)formacija,jer je cesto cine rastresite mase neurona povezanih izmedju sebe mnogostrukim sinaptickim vezama.

Pons Varoli se nadovezuje na produzenu mozdinu i slicne je gradje.

Sivu masu ponsa cine motorna jedra sledecih lobanjskih zivaca:deo VII,VII,VI i V,a tu su i druge jedarske strukture.Zajedno s retikularnom formacijom,pomenuta nova jedra ponsa su donekle izmesana sa belom masom.

Funkcija produzene mozdine i ponsa    Vrati na vrh