U ogledu na dekapitovanoj zabi pokazano je da u nekim uslovima dolazi do sirenja refleksa.Ako se na ledjni deo koze s jedne strane tela postavi komadic filter-papira natopljenog razblazenom sumpornom kiselinom,zivotinja ce nogom te iste strane tela pokusati da ga ukloni.To je refleks cesanja,koji se moze izazvati i kod drugih zivotinja.Medjutim ako se na neki nacin spreci pokretanje tog ekstremiteta,zivotinja ce reagovati drugom nogom.Iz ovog se moze zakljuciti da se pod odredjenim uslovima dejstvo drazi moze prosiriti i na drugu stranu tela.
Sirenje refleksne reaklcije omogucava
divergencija,tj.divergentne veze u centralnom nervnom sistemu.Ovakve veze
stvaraju aksoni presinaptickih neurona,koji se granaju i vrse sinapsu s vise
postsinaptickin neurona(slika).
Suprotno tome,tela motoneurona u sivoj masi kicmene mozdine skoro potpuno su prekrivena presinaptickim zavrsecima.Ovi zavrseci konvergiraju na motoneuron.smatra se da na neki motoneuron u kicmenoj mozdini konvergira i do 10000 presinaptickihnervnih zavrsetaka.Pomocu njih,motoneuron moze da prima informacije iz mnogih receptora,a na njega se prenose i nervni impulsi iz visih delova centralnog nervnog sistema.Na primer,motoneuroni u kicmenoj mozdini primaju iz kore prednjeg mozga komandne nervne impulse za voljne pokrete.
Posto motoneuroni inervisu efektore,smatra se da je rad misica uslovljen kako informacijama iz receptora,tako i onim iz visih delova centralnog nervnog sistema.Motoneuroni,kao i neuroni u drugim delovima centraknog nervnog sistema sabiraju sve informacije koje uzrokuju aktivnost ili inhibiciju.Zavisno od rezultata tog sabiranja,pokret ce se izvrsiti ili ce se zaustaviti.
Reciprocna inervacija.-Refleks fleksije ili savijanja ekstremiteta moze se posmatrati i na dekapitovanoj zabi.Ako se zadnja noga zabe nadrazuje jakom indukativnom strujom,ubodom ili nekim drugim stimulusom koji izaziva bol,moze se primjetiti da ubrzo dolazi do refleksnog povlacenja,fleksije.
Fleksija se obavlja kontrakcijom grupe misica fleksora.Medjutim,noga se ne moze povuci ako se s kontrakcijom fleksora istovremeno i ne relaksiraju i misici ekstenzori,koji su im funkcionalni suprotni,antagonisticka grupa misica istog ekstremitata.Relaksacija ekstenzora nastaje tako sto se njihovi motoneuroni inhibiraju istovremeno kada se motoneuroni fleksora ekscituju.Tada se fleksija odvija glatko i bez trzanja.
Suprptne efekte postignute stimulacijom receptora koze na dve grupe misica Serington je nazvao reciprocna inervacija.Ova pojava uslovljena je divergencijom senzitivnih neurona.Jedna grana aksona senzitivnog neurona uspostavlja sinapsu direktno s motoneuronima misica fleksora i u njima izaziva akcione potencijale.Druga grana vrsi sinapsu s umetnutim neuronima koji inhibiraju motoneurone ekstenzora.
Postoji refleks ukrstene ekstenzije,koji se ostvaruje granajuci senzitivnim neuronom pomocu kojeg se nervni impulsi prenose i na suprotnu stranu tela.Ovde oni izazivaju aktivaciju motoneurona misica ekstenzora, a inhibiciju motoneurona fleksora.To se moze dokazati primenom jacih drazi na kozne receptore.Tada noga strane tela na koju se primeni draz reaguje fleksijom,a ekstremitet suprotne strane tela ekstenzijom,tj.dolazi do grcenja misica ekstenzora a relaksacije misica fleksora.
Refleksne reakcije mogu se cak i lancano ponavljati,odnosno mogu neizmenicno sva cetri ekstremiteta da vrse cas fleksiju cas ekstenziju.Ovakva serija neizmenicnih reakcija naziva se refleks hodanja.Njegov bioloski smisao je jasan:udaljavanje od izvora opasnosti.
Sirenje ekscitacije i inhibicije pomocu divergentnih veza,kao i njihovo susticanje na istom neuronu pomocu konvergencije omogucava koordinisane i bioloski svrsishodne reakcije organizma.
 |
 |
 |
 |
 |
 |