Komotno smo mogli da stavimo Alberta Ajn š tajna u na š u Galeriju vanzemaljaca . Pazite, čovek je mogao da vidi iza ugla, da vidi dalje od teleskopa i "bliže" od mikroskopa; dublje od svih ušao je u tajne božje kuhinje koja muči sve filozofe sveta još od starih Grka. A inače nije bio neki naročit đak.
Kad čitate Ajnštajna srećete se sa jednim neobičnim svetom. To je svet u kome prostor nije ni š ta, kretanje je relativno, a svetlost ne putuje pravolinijski jer prava linija zapravo i ne postoji. Bar ne u euklidskom smislu. Svako merenje vremena je u stvari merenje prostora, a prostor je ni š ta. Materija je energija i energija materija. Sve je relativno pa i istovremenost dva dogadjaja. Ako putujete dovoljno brzo vreme za vas staje, a predmeti se skra ć uju. Pri brzini od 260000 kilometera u sekundi metar se skrati za 50%. Ali, i to je relativno.
Te š ko je sve to razumeti, a zamisliti se ne mo ž e. A ipak sve je to Ajnštajn objašnjavao na banalnom primeru voza koji putuje i lifta koji se kreće (a zapravo možda i stoji - jer je to relativno) i putem jednostavne jednačine po kojoj je E=mc².
Ova, najčuvenija jednačina u istoriji, poslužiće kasnije naučnicimo da stvore atomsku bombu - strašno oružje protiv koga je Ajnštajn odmah digao svoj glas.
U po č etku Ajn š tajnove teorije su bile razumljive koliko i trouglast to č ak. Opet, oni koji su bili u stanju da otvore um i razmišljaju bez predrasuda sa uzbudjenjem su samo naslućivali šta teorije Ajnštajna mogu da znače za nauku. Neki su mislili da ni sam Ajnštajn nije u stanju da shvati sve posledice svojih teorija.
Vreme u Specijalnoj teoriji relativnosti
Specijalna teorija relativnosti je podstakla mnogo druga č iji na č in razmi š ljanja o prostoru . Pokazala je da dužina, masa i energija nego tela nisu stalne već da su ove veličine usko povezane sa brzinom. Ali, Ajnštajnova Teorija je pojam vremena uvela kao novu "dimenziju". Možda najveći doprinos STR bio je vezan za doprinos koji je dala drugačijem shvatanju pojma vremena.
Kako se prema STR ponaša vreme može se videti na istom primeru koji je i do sada korišćen. Časovnici na raketama A i B pokazuju isto vreme u trenutku kada su rakete jedna pored druge, neka je, na primer, u tom trenutku bilo 12 časova. Ovo početno vreme može se nazvati nultim vremenom.
Kako vreme prolazi, rastojanje između A i B se povećava pošto se rakete kreću relativno jedna u odnosu na drugu, i posle nekog konačnog vremenskog intervala rastojanje između rakete A i rakete B iznosiće x. Ako posmatrač na A tada pogleda na svoj časovnik i uporedi sa časovnikom na B, biće iznenađen zato što ova dva časovnika ne pokazuju isto vreme – onaj koji se nalazi na B kasni. Ovu pojavu predviđa STR jer matematički rezultati pokazuju da se vreme koje pokazuju časovnici ponaša prema jednačini:
gde je t' vreme koje posmatrač A "vidi" na časovniku B, a t vreme koje posmatrač A očitava na svom časovniku. Ako se pretpostavi da je relativna brzina kojom se raketa A i B udaljavaju 150.000 km/s onda će posmatraču na raketi A izgledati da časovnik na B radi za približno 10% sporije, tj ako onaj na A pokazuje 1 čas, časovnik na B će pokazivati 54 minuta; uvek kad posmatrač na A pogleda svoj časovnik, onaj na raketi B će pokazivati 9/10 tog vremena. Ako bi relativna brzina bila 260.000 km/s onda se prema jednačini dobija da bi časovnik na B pokazivao samo polovinu vremena koje pokazuje časovnik A. Što je relativna brzina veća časovnik na raketi B će se kretati sve sporije i sporije, bez obzira da li se rakete približavaju ili udaljavaju.
Naravno, i ako bi posmatrač koji putuje raketom B uporedio vreme na svom časovniku i onom u raketi A, dobio bi da časovnik u raketi A kasni, a to kašnjenje bi takođe bilo dato jednačinom (6).
Ovaj efekat kašnjenja časovnika u STR se naziva dilatacija vremena i ona nastaje onda kada se dva posmatrača kreću relativno jedan prema drugom konstantnim brzinama, tada svakom od njih izgleda da časovnik onog drugog kasni.
Iz ovih primera može se izvesti zaključak da razlog časovnici A i B kasne jadan u odnosu na drugi nije samo u specifičnom ponašanju svetlosnih talasa već i uzrok toga i izvestan vremenski interval neophodan svetlosnim talasima da putuju od jednog do drugog časovnika. Efekat dilatacije vremena odgovoran je za jedan potpuno drugačiji pogled na vreme od onog koji korišćen ranije. Ranije se uvek smatralo da je vreme isto za sve posmatrače, ma gde se oni nalazili i ma kako se kretali, vreme je proticalo jednakom brzinom za svaku osobu i za svaki predmet u celoj vasioni. Vreme je bilo apsolutno. STR je pokazala da ovo shvatanje nije bilo tačno. Ona je pokazala da vreme protiče različitom brzinom za dva posmatrača koji se, jedan u odnosu na drugog, nalaze u relativnom kretanju.
Međutim, STR je pokazala da je vreme različito i za posmatrače koji jedan u odnosu na drugog miruju, ali koji se nalaze na velikoj udaljenosti jedan od drugog.
Ako bi dva posmatrača, jedan koji se nalazi na Zemlji i drugi koji se nalazi u blizini zvezde Aldebaran (u sazvežđu Taurus), posmatrali eksploziju supernove na zvezdi Betelgeuse (u sazvežđu Orion). Rastojanje od Zemlje do zvezde Betelgeuse iznosi 300 svetlosnih godina, od Betelgeuse do Aldebarana je 250 svetlosnih godina, a Aldebarana do Zemlje rastojanje je 53 svetlosne godine.
Neka se eksplozija supernove desi na primer 2000 godine (prema načinu kako mi merimo vreme na Zemlji). Ljudi na Zemlji ne bi videli blesak eksplozije te godine, jer je Betelgeuse udaljena 300 svetlosnih godina, što znači da bi svetlosnim talasima nastalim pri eksploziji bilo potrebno 300 godina da stignu do naše planete. To je jedini način da ljudi na Zemlji saznaju da je zvezda uništena. S druge strane, neko u okolini Aldebarana bi istu eksploziju video 2250. godine, jer je Aldebara udaljen 250 svetlosnih godina od Betelgeuse.
Lako se uočava činjenica da ovaj događaj nije simultan (istovremen) za tri različita mesta, jer svako događaj posmatra u drugo vreme, čak se možda može reći da vreme putuje brzinom svetlosti.
Pored velikih rastojanja u prostoru do razlike u simultanosti događaja može doći i pri malim rastojanjima ali onda kad su relativne brzine posmatrača približne brzini svetlosti. STR je pokazala da ako su dva događaja istovremena za jednog posmatrača ne moraju biti istovremena za sve posmatrače, čak je moguće da i redosled događaja za različite posmatrače bude različit.
Ako se na primer dva posmatrača nalaze u identičnim raketama A i B i putuju jedan prema drugom brzinom v, koja je nešto manja od brzine svetlosti, u odnosu na stacionarnog posmatrača C koji se nalazi na pola puta između ove dvojice. Na podjednakom rastojanju od posmatrača C, sa leve i desne strane, nalaze se i dve sijalice L i R. U trenutku kada rakete prolaze pored sijalica one se pale.
Kada posmatrač A prođe pred sijalice L ona će se upaliti, u istom tom trenutku pali se i sijalica R pošto je pored nje prošla raketa B. Pošto je, po pretpostavci, rastojanje od L do posmatrača C jednako rastojanju od R do C, vreme koje je potrebno da svetlost sa upaljenih sijalica L i R stigne do C je jednako, pa će događaj paljenja ove dve sijalice za posmatrača C biti simultan (istovremen). Za posmatrače u raketama A i B situacija će biti malo drugačija. Rastojanje koje treba da pređe svetlost sa sijalice L je daleko manje od rastojanja potrebno svetlosti sa sijalice R da stigne do posmatrača A. Zbog razlike u dužini potrebnog vremena posmatrač A prvo će videti da se upalila sijalica L a tek kasnije će videti paljenje sijalice R. Posmatrač u raketi B će registrovati sličnu situaciju, sa tom razlikom što će njemu izgledati da se prvo upalila sijalica R a zatim L.
Ova situacija pokazuje dva događaja koja si simultana za stacionarnog posmatrača, a nisu simultana za druga dva posmatrača. Ustvari, sa tačke gledišta posmatrača A, prvo se odigrao događaj L a zatim R, a sa tačke gledišta posmatrača B događaj R je prethodio događaju L. Niko ne može reći koji se događaj "stvarno" odigrao prvi ili su se događaji možda odigrali istovremeno, jer su sva tri posmatrača jednako upravu i nijedan od ova tri pogleda nema prednosti u odnosu na druge. STR je tako pokazala neispravnost vekovima stare ideje o istovremenosti događaja, prema kojoj dva događaja, ako su istovremena za jednog posmatrača, moraju biti istovremena i za sve ostale posmatrače. Redosled događaja je funkcija položaja posmatrača i relativne brzine u odnosu na sve druge posmatrače. Istovremenost je relativna stvar, ne postoji apsolutno vreme.
Naravno treba naglasiti i to da što je veće rastojanje u prostoru između mesta odigravanja dva simultana događaja veća će biti moguća razlika u vremenu između ta dva događaja kako ih vide različiti posmatrači pod različitim uslovima. I obrnuto, ako se rastojanje između dva "istovremena" događaja smanji do iščezavanja, tj. ako se događaji dešavaju na istom mestu , svi posmatrači, bez obzira na njihove položaje i relativne brzine, složiće se u pogledu istovremnosti ovakva dva događaja. Na primer, ako bi došlo do sudara dve rakete, svi posmatrači će videti taj sudar kao jedan usamljen događaj. Bilo bi smešno, a i protivno svim zakonima fizike ako bi bilo koj posmatrač tvrdio da se jedna raketa sudarila pre druge bez fizičkog uzroka.
A postoji i ova anegdota o slavnom engleskom fizičaru Edingtonu. Neko je Edingtonu jednom rekao da je on jedan od svega tri čoveka (računajući tu i Ajnštajna) koji shvata ove teorije. Edington se zbunio i kad su mu rekli da je on isuvi š e skroman i da ne treba da se ose ć a nelagodno odgovorio je: "Ne, ne ose ć am se nelagodno. Samo se pitam ko je taj treći." Danas, kažu, postoji samo jedan koji razume Ajnštajna. To je Stiven Hoking. Kažu da je on Ajnstajnov naslednik u fizici.
Albert Ajnštajn nikada nije voleo kvantnu mehaniku, mada je i sam dao veliki doprinos njenom razvoju. Iako je sve do sada rečeno u osnovi bilo o Ajnštajnovom geniju, u jednoj stvari on nije bio u pravu. Kvantna mehanika funkcioniše. U kvantnom svetu postoji jedna neizvesnost. Ali, s obzirom na Hokingova otkrića, možda postoji i neki nivo slučajnosti koji se proteže preko cele vasione. O tome govori i Hokingov "odgovor" Ajnštajnu: "Bog ne samo da se igra kockicama, nego ponekad baci kockice tamo gde se one ne mogu videti."
· Ne postoji ni najmanji nagovestaj da je nuklearnu energiju moguce obuzdati. To bi znacilo da bi atome mogli da cepamo po volji.
- Albert Anstajn, 1932.Albert Anstajn • Atomska bomba nikad nece eksplodirati. To vam kazem kao strucnjak za eksplozive.
Anstajn je rekao "Postoje samo dve beskonacne stvar a to su svemir i ljudska glupost, s tim da za ovo prvo bas i nisam tako siguran".
Gigant iz znaka Riba - ALBERT AJNSTAJN
Da ste imali prilike da setate kroz zivopisne predele Toskane, tokom poslednje decenije proslog veka, mozda biste negde na putu za Paviju, sreli jednog pomalo dugokosog momcica, izbacenog iz skole. Njegovi ucitelji u Nemackoj uveravali su ga da nikada nista u zivotu nece postici, da njegova pitanja narusavaju red u razredu i da ce biti najbolje ako napusti skolu. On ih je poslusao i ubrzo se obreo u severnoj Italiji, koja ga je ocarala svojom lepotom i gde je mogao da se posveti stvarima beskrajno dalekim od onih kojima je bio kljukan u svojoj predjasnjoj vojnicki disciplinovanoj, pruskoj skoli. Njegovo ime bilo je Albert Ajnstajn, a njegova razmisljanja izmenila su svet…
Jos neispoljena sklonost ka nauci uzela je u Ajnstajnu maha kada je, kao dvanaestogodisnjak, dobio na poklon od izvesnog siromasnog studenta po imenu Maks Talmej jednu naucno popularnu knjigu. Talmeja su Ajnastajnovi roditelji pozvali na veceru iz milosrdja i sazaljenja.
Velikan iz kosmickog jata Riba… Ali Albert Ajnstajn nije bio tipican predstavnik svog znaka. Krasila ga je snaga i odusevljenje jednog Ovna, strpljenje i upornost jednog Jarca...
Merkur, Venera, Saturn u njegovom kosmogramu su u Ovnu u X kuci, prirodnoj kuci Jarca. Ovan nosi skoro decje odusevljenje za ono sto radi i voli. Mesec u Strelcu jos vise razbuktava taj zar. Mars, planeta akcije je u Jarcu, mestu egzaltacije (najmocnije mesto za planetu). Sunce je u X kuci, u Ribama, poprimilo odlike Jarca - snagu, izdrzljivost, ambiciju - ono sto je bilo potrebno da ostvari zadatak zbog kojeg je dosao.Slavni fizicar rodjen je 14.03.1879. u Nemackoj. U svojoj petnaestoj godini odlazi u Svajcarsku, mesto Arau, gde studira matematiku i fiziku. Dobija svajcarsko drzavljanstvo, tamo se zeni Milevom Maric, rodom iz Novog Sada. Godine 1909. postaje vanredni profesor u Cirihu. Pet godina kasnije postaje director Kajzer-Vilhelmovog instituta u Berlinu i clan Pruske akademije nauka. Sve ovo omogucio mu je Jupiter u IX kuci, u Vodoliji u opoziciji sa Uranom u Lavu. Ponovo prima nemacko drzavljanstvo i u Nemackoj biva sve do 1933.godine. Kao protivnik fasizma, Ajnstajn, inace nemacki Jevrejin, odlazi u Ameriku, gde ostaje sve do svoje smrti, 1955.godine. Jupiter u IX kuci u opoziciji sa Uranom u III ukazuje da je bio primoran da zivi u inostranstvu, a krstic nesrece nalazi se u IV kuci, koja predstavlja zemlju u kojoj smo rodjeni. Za njega je to bila Nemacka, iz koje je, zbog fasizma, morao otici.
Godine 1905. objavio je specijalnu, a 1916. opstu teoriju relativnosti. Objasnio je Zakon fotoelektricnog efekta, pomocu kvantne teorije, za sta 1921.godine dobija Nobelovu nagradu. Blagoslov Jupitera, povezanog u T-kvadratu sa Plutonom i Uranom.KAKO JE SVE POCELO?
Ajnstajn je bio odusevljen Berstajnovom narodnom knjigom o prirodnim naukama. Vec na prvoj stranici ovog dela posvecenog popularizaciji nauke, opisuje se fantasticna brzina elektriciteta kroz zice i svetlosti kroz prostor. On se zapitao, kakav bi svet izgledao kada bi se moglo putovati na talasu svetlosti…putovati brzinom svetlosti! Ajnstajn je poceo od jednostavnih pitanja, koja su mogla biti postavljena vekovima ranije. Postoji razlog sto to niko nije pomislio pre njega…Iz ovako elementarnih pitanja on je izveo temeljito prekrajanje sveta i doveo do revolucije u fizici.
Do revolucionarnih otkrica dosao je zahvaljujuci Uranu iz III.kuce u Devici, koji je u opoziciji sa Jupiterom iz IX u Vodoliji, a obe su u kvadratu sa Plutonom iz XI u Biku (sve tri kuce su kuce intelekta), koji je u konjunkciji sa fiksnom zvezdom Algol (I Tesla ga ima istaknutog).Algola bije zao glas, ali zna se, svako zlo ima i svoje dobro..T-kvadrat, Jupiter, Uran, Pluton , Algol, dao mu je ogromno bogatstvo: nesagledivu inteligenciju, originalne ideje i vizije,jedinstvenu snagu i sirinu intelekta i duha, sposobnost za najvece domete u nauci. Pluton, sa Algolom u Biku, pravi mocnu zvezdanu figuru, Veliki zemljani trigon sa Marsom u Jarcu i Zemljom u Devici. Velika stvaralacka moc i energija, samokontrola i transformacija cula, strasti sublimirane u neiscrpnu energiju.
Albert Ajnstajn, kao i nas Tesla, svakako nije bio obican covek. Koristio je Nadsvesni um, znao je da pliva kosmickim vodama visoke spiritualne svesti. Hocu reci, svesno je koristio energije Urana, Neptuna i Plutona, jer ih obican covek nije svestan, pa ih stoga, i ne moze koristiti. Kada je njegov svesni um dolazio do granice nadsvesnog, on je osecao potrebu da ga "opusti"…U tim trenucima okretao se muzici (svom Neptunu) i svirajuci violinu dozivljavao bljeskove univerzalne svesnosti, nadahnuce, inspiraciju i dobijao ideje koje su izmenile svet. Neptun, taj cudak, pokazao je zasto je Ajnstajn rodjen, eto bas u znaku Riba. Neptun u Biku pomogao mu je da se ideje materijalizuju i da se spuste sa kosmickog na materijalni plan i objave. Trigon Urana i Neptuna dao mu je pecat genijalnosti i ukazao na sklad intuicije, inspiracije (Neptun) i volje (Uran), volje da se izvrsi ono cime ga je intuicija nadahnula, kako ne bi ostala samo puka slika, vizija, jer sam po sebi Neptun, kao takav ne bi bio dovoljan.
