|
Kolonijalni period Brazil, zemlja crvena kao žar (braise-brez), otud i njegovo ime, otkriven je 1500. od strane Portugalca Pedra Alvaresa Kabrala. Kultura šećerne trske je doneta u 16 veku i vrlo brzo postalo bogatstvo Brazila. Portugalci uspevaju da se suprostave ambicijama, najpre Francuza, a zatim Holanđana. Poslednjih godina XVII i početkom XVIII veka otkriveni su rudnici zlata u Minas Geriasu i Brazil postaje prvi proizvodjač zlata na svetu. Ovo dovodi do naseljavanja unutrasnjosti Brazila belcima koji dolaze sa obale i mnogobrojnim crnim robovima koji su dovedeni iz Afrike da obavljaju primorske poslove. Od ratova za nezavisnost Latinske Amerike, Brazil ostaje veran portugalskoj dinastiji. Brazilsko carstvo 1815: Na Bečkom kongresu Brazil je uzdignut na nivo carstva. 1822: Regent Pier, sin kralja Portugala proglašava nezavisnost Brazila, čiji car postaje. Tokom prve polovine XIX veka kultura kafe je posađena u regionu Sao Paolo, što je značilo novo osvajanje tla i novo naseljavanje tropskog Brazila; zemlja obezbeđuje pola svetske proizvodnje kafe. 1852: Prestanak trgovine crncima. 1888: Abolicija robova. Republika "krunaša" 1889: Vojni puč. Zemljoposednička aristokratija, nezadovoljna abolicijom robova, daje podrsku armiji koja smatrana progresivnom ruši carstvo i proglašava republiku. Brazil tako postaje federacija sačinjena od 20 država. Liberali na vlasti do 1898 nisu uspeli da slome zemljoposedničku oligarhiju (krunase) niti da okončaju britansku dominaciju u ekonomiji. Prosperitet je osiguran samo uzgajanjem kafe. Međutim, ekonomija podleže međunarodnim promenama poljoprivrednih cena i doživljava veliki pad za vreme krize 1929. Vargasova era. 1930-1945: Getulio Vargas dolazi na vlast uz pomoć vojske. Osniva Estado Novo 1937. Šef liberala, lider nacionalista, Vargas vlada uz podršku srednjeg staleža. Radi na industrijalizaciji i modernizaciji Brazila da bi ga ucinio ekonomski nezavisnim. 1951-1954: Vargas ponovo dolazi na vlast nakon što je prešao na desnicu. Radikalizuje svoju nacionalnu ekonomiju i napada strane naftne interese. Pokusaji reformista i vojni režim Nakon pokusaja reformi (1956-1964), zemljom vlada vojni režim. Predsednici sa apsolutnom vlašću i svi iz vojnih krugova vode politiku razvoja, ali i represije nad opozicijom. 1960: Brazilija postaje glavni grad (prethodno je bio Rio de Žaneiro). Povratak demokratiji 1985: Povratak civilnih vlasti. Hoze Sarnej (Jose Sarney) postaje predsednik republike. 1990: Fernando Kolor de Melo izabran 1989. sveopstim glasanjem ga nasleđuje. Obojica se moraju suočiti sa izuzetno teškom ekonomskom i finansijskom situacijaom. 1992: Optužen za korupciju, F. Kolor de Melo je svrgnut Naseljavanje i migracija 1600-1670: 350.000 crnaca (robova). 1759-1803: 1.319.000 crnaca. 1852-1960: 4.600.000 Evropljana. Evolucija prava glasa 1824: glasanje zakupaca. 1889: pravo glasa prosireno na vecinu muskaraca. 1932: pravo glasa zenama. 1937: proglasavanje Estado Novo; izbori su ukinuti. 1945: ponovno uspostavljanje direktnog glasanja. 1964: vojni režim, direktno glasanje se ukida. 1982: ponovno uvodenje direktnog glasanja. 1986: pravo glasa nepismenima (sveopšte glasanje). |
|
|
|
|
|
|