Život na Kipru

Kao uvod u ovaj kratak osvrt na Kipar pomenuo bih jedno uvreženo mišljenje koje vlada o Kipru i glasi otprilike ovako: Kipar je raj za svakovrsni trange-frange biznis, sitne kriminalce i trgovce svime i svačime. Živa istina.

Naravno, ovaj tekst će vam poslužiti da se upoznate, delimično, i sa onom drugom stranom Kipra koja je u Jugoslaviji relativno nepoznata. Pa krenimo redom...

Kako doći na Kipar?

Ako povremeno bacate pogled izvan avlije zvane Jugoslavija i rado biste se pomerili malo ka zapadu ali niste baš sigurni da ste spremni na stoprocentnu promenu života, osvrnite se malo na istok i ozbiljno razmislite o Kipru. Za Kipar se obično kaže da je najistočnija zapadna zemlja na svetu. Kiprani pokušavaju, i delimično uspevaju, da uspostave sistem kakav vlada na zapadu. Međutim uticaji Grčke, bliskog istoka, pravoslavlja i ko zna čega sve još čine ovu zemlju veoma bliskom našem mentalitetu i preseljenje na Kipar ne predstavlja nikakav kulturni šok niti izaziva, posle nekoliko meseci, nepodnošljivu nostalgiju za "majkom Srbijom".

Sam dolazak na Kipar je relativno jednostavna stvar. Treba vam malo dobre volje i 301 američki dolar za avionsku kartu. Nije potrebna viza a na aerodromu u Larnaci ćete, u najgorem slučaju, dobiti vizu na dve nedelje. Ukoliko kažete da idete u posetu dobrom prijatelju i zamolite za vizu od 30 dana, verovatno ćete je i dobiti (Kratka opaska o aerodromu u Larnaci: kada izađete iz aviona bićete prevezeni autobusom do aerodromske zgrade. Kada izađete iz autobusa većina putnika će krenuti da trči ka šalterima za pasošku kontrolu ne bi li što pre to obavila. Slobodno budite zadnji u redu i šanse da dobijete vizu od mesec dana će rapidno porasti). A za mesec dana naćićete posao bez ikakvih problema pod jednim jedinim uslovom: da ste programer i da znate da radite ono što ste napisali u svom CV-u.

Kako naći posao?

Ako je ispunjen uslov iz prethodne rečenice, traženje posla se svodi na kupovinu novina i slanje CV-ja. Postoji nekoliko novina koje redovno objavljuju oglase na engleskom jeziku i, pretpostavljate, najviše firmi traži upravo programere. Sledeće zanimanje, po traženosti, je sekretarica i obično uključuje i poznavanje grčkog i ruskog jezika. Zašto ruskog? Samo nastavite sa čitanjem...

Iskustvo je jedino što vam je potrebno da biste se zaposlili. Ukoliko imate šta da pokažete od svojih umotvorina, posao vam je zagarantovan i to u dobroj firmi. Obimne biografije tipa "znam sve ali nisam radio ništa" završe u kanti. I, naravno, solidno znanje engleskog je neophodan uslov za traženje posla. Nemojte ni pokušavati na Kipru ako ne možete normalno da komunicirate na engleskom. Niko neće tražiti od vas da imate londonski naglasak ali morate razumeti i govoriti tako da vas ostali razumeju.

Na Kipru postoje dve vrste firmi: lokalne i OffShore. U lokalnim firmama je teže naći posao jer je lokalnim firmama teže da "srede" papire. No, ova činjenica vas neće mnogo uzbuditi iz jednog prostog razloga: u lokalnoj firmi zaposleni plaćaju "lokalni" porez bez obzira da li su kiprani ili stranci. Dakle, pre nego što pređem na temu poreza, ostaje mi da vas posavetujem da obavezno potražite posao u OffShore firmi. OffShore firme su strane firme koje nemaju pravo poslovanja sa kiparskim firmama ili stanovništvom ali im to i nije namera. Tu su jer mogu lako da zapošljavaju strance, plate i porezi su neuporedivo manji nego, na primer, u Engleskoj pa firma relativno lako može da zaposli tridesetak programera što bi, u Engleskoj, iziskivalo enorman kapital.

Plata i šta se sa njom može?

Činjenica da su plate mnogo manje nego u Engleskoj ne znači da je i standard mnogo lošiji. Kipar je, u poređenju sa zapadnom Evropom, osetno jeftinije mesto za život. Naravno, plate su takođe manje ali u slučaju programera one su dovoljno velike da vam omoguče lagodan život. Prosečna plata na Kipru je oko 500 CYP (kiparskih funti). Kiparska funta je oko 1% veća od engleske što, prevedeno na naše domaće pare, znači da je 1 CYP = 3,45 DEM. Početna plata za uobičajene kancelarijske poslove (u turističkim agencijama, u računovodstvu...) je oko 350 CYP. Kada je o programerima reč početna plata je od 800 CYP pa na više. Sa iskustvom i znanjem možete očekivati od 1500 do 2000 CYP (5000 - 7000 DEM) što je sasvim solidna cifra. Evo i nekoliko cena koje vam mogu poslužiti kao orijentir:

Mesečna renta za stan od oko 60 kvm: 130 do 250 CYP (u zavisnosti od grada i lokacije)
Mesečni račun za struju i vodu: oko 30 CYP
Nes kafa u kafiću: 1,5 - 2,5 CYP
Hleb: 50 - 70 centi (1 funta = 100 centi)
Viski (običan): 2,5 - 5 funti
Pica (sa isporukom kući): 5 (omanja) - 9 CYP (XL)

Naravno, sa ovih nekoliko podataka teško možete proceniti šta se sve može sa platom ali, verujte mi na reč, nećete imati finansijskih problema.

Jedna od pogodnosti koju sa sobom nosi status stranca na Kipru je i mogućnost kupovine bez poreza i carine. To se odnosi na tehničku robu i automobile. To znači da za 1000 funti možete kupiti Pežoa 306 starog 6 - 8 godina u sasvim solidnom stanju. Za kiprane, isti Pežo bi koštao oko 2500 CYP. Ipak, postoji i jedno ograničenje: pravo na Duty Free kupovinu imaju samo osobe sa platom većom od 12000 CYP godišnje. U protivnom sleduje vam kupovina kola sa porezom i carinom što onda nije uopšte jeftino.

A porezi?

Kao što sam već pomenuo, ukoliko radite u lokalnoj, kiparskoj, firmi plaćaćete pozamašan porez. U OffShore firmi plaćaćete polovinu od toga. Evo i tabele:

Evo i objašnjenja: na deo zarade od 0 - 6000 CYP godišnje porez se ne plaća. Na deo od 6000 do 9000 plaća se 10% (3000 * 10% = 300 CYP). Na deo od 9000 do 12000 plaća se 15% (3000 * 15% = 450 CYP) a na deo preko 12000 plaća se 20%. Ako imate 1500 CYP mesečno (18000 CYP godišnje) platićete dodatnih 6000 * 20% = 1200 CYP. Ukupno to je oko 1950 CYP godišnje odnosno 162.5 CYP mesečno. Ako radite u lokalnoj firmi iznos će biti 325 CYP mesečno. U većini firmi trinaesta plata se podrazumeva i na nju se porez ne plaća kao ni na bonuse i dodatke koje dobijate uz platu.

A život na Kipru?

Život na Kipru je, najkraće rečeno, opušten. Nema gužve i jurnjave kao u City-ju ili na Menhetnu, turisti su svuda i mnogo je lakše videti osobu u kupaćem kostimu nego u odelu. Razlog tome je i nesnosna vrućina koja leti vlada u ovom delu sveta kada se temperature penju do 45 celzijusa a vlažnost vazduha, povremeno, dostiže 100%. Sve prostorije su klimatizovane tako da u kancelariji ili u stanu tu vrućinu nećete osetiti. Podrazumeva se da i u kolima imate erkondišn jer u protivnom rizikujete život, kako svoj tako i svojih saputnika i ostalih učesnika u saobraćaju. Erkondišn u stanu je odlična stvar samo nemojte smetnuti sa uma da on troši struju kao i oveća TA peć pa se nemojte iznenaditi mesečnom računu za struju tokom leta od 150 CYP.

Na Kipru postoje 4 grada: Larnaka, Pafos, Limasol i Nikozija. U Pafosu nema nikakvog ozbiljnijeg posla pa ćete tamo ići samo u obilazak. Larnaka je takođe "slaba" sa poslom, pogotovo za ljude koji se bave računarima. Dakle, ostaju Limasol i Nikozija.

Nikozija je glavni grad i ima nešto više od 200 hiljada stanovnika. Tu su smeštene sve vladine institucije, centrale svih banaka i firmi i to je centar biznisa na ostrvu. Ukoliko tražite ozbiljan posao, Nikozija je pravi izbor. Na žalost, Nikozija nije na moru a temperature leti čine da ne možete sa sobom doneti termometar iz Jugoslavije jer na njemu neće biti dovoljno podeoka. Ipak, u večernjim satima, čak i leti, u Nikoziji se oseti lagano zahlađenje pa je moguće čak i malo prošetati po gradu.

Plate su u Nikoziji u proseku veće nego u Limasolu i mogućnosti za zapošljavanje u ozbiljnoj firmi su daleko veće nego drugde na ostrvu.

Limasol je u zadnjih desetak godina prilično narastao i danas je jednako velik kao i Nikozija. Nalazi se u centralnom delu ostrva, na obali i to ga čini veoma primamljivim za svakovrsne putnike namernike. U njemu ima preko 150 hotela i centar je turizma na ostrvu. Kada dođete, bićete iznenađeni ogromnim brojem hotela (od kojih su mnogi De Lux kategorije) i neverovatnom količinom pratećih turističkih sadržaja. Naravno, podrazumeva se i neverovatna količina turista tokom cele godine što gradu daje kosmopolitski šarm. Većina jugoslovena na Kipru živi u Limasolu ali ne zato što je tamo bolje za rad i život već iz jednog prostog razloga što je tamo mnogo lakše naći posao u kafiću ili hotelu i tako provesti leto na Kipru (polu)ilegalno. Dosta naših ljudi ostane ilegalno na Kipru i po nekoliko godina ali to znači da o ozbiljnijim parama nema ni govora. Sve se svodi na preživljavanje i stalni strah od imigracionih vlasti.

Kada pomenuh imigracione vlasti želeo bih da se osvrnem malo i na osećaj stoprocentne sigurnosti koji vlada na Kipru. Ovde kriminala ima samo u tragovima, pljačke i krađe su gotovo nezamislive, nemoguće je da vas policajac zaustavi na ulici radi bilo kakve kontrole, skoro je nemoguće da vas zaustavi čak i u kolima ako niste napravili nikakav prekršaj. Na ulici ste apsolutno sigurni u bilo koje doba dana ili noći. Slično je i u kafićima i diskotekama gde su ekscesi, racije, pretresanja na ulazu, izbacivanja i ostali nemili događaji skoro nezamislivi. Kola ne morate zaključavati a skoro da nije neophodno zaključavati ni stan. Na Kipru ćete, veoma često, videti sledeći prizor: automobil na ulici, sa uključenim motorom (i ključevima, naravno) a u njemu... niko. Vlasnik kupuje u nekoj od obližnjih radnji i vratiće se za petnaestak minuta. Jedini strah na ostrvu prave imigracione vlasti za ljude koji su ovde ilegalno. Međutim i to je potpuno drugačije nego u zapadnim zemljama. Nema čestih kontrola, vrlo često se kontrole svode na pitanje vlasniku kafića da li ima ilegalne radnike. Posle odrečnog odgovora inspekcija će nastaviti šetnju do sledećeg kafića. Ipak, kako sam čuo, dva puta godišnje događaju se malo ozbiljnije kontrole kada većina ilegalnih radnika bude "zamoljena" da napusti zemlju uz obavezno stavljanje na crnu listu što onemogućava ulazak na Kipar u sledećih (ako se ne varam) 5 godina.

Papiri?

Već sam nekoliko puta pomenuo "papire". Malo detaljnije o tome. Biti legalno na Kipru znači naći posao i od firme dobiti potrebna uverenja na osnovu kojih vam centralna banka i imigracione vlasti izdaju radnu i boravišnu dozvolu. Kada nađete posao firma će obaviti sve za vas i u roku od nekoliko meseci ćete u poštansko sanduče dobiti pink slip (roze papirić koji je, ustvari, radna dozvola). Sa time ćete otići u imigraciju u svom gradu i prijaviti se kao stranac što podrazumeva dobijanje boravišne dozvole (brown book) što je nešto kao naša lična karta. Od tog momenta ste legalno na Kipru i to traje sve do momenta dok radite odnosno dok imate ugovor sa firmom. (Dok ne dobijete pink slip nećete imati nikakav dokument da ste ovde legalno, a viza vam je već istekla, no ne brinite za to. U slučaju bilo kakvih problema biće dovoljno da vaša firma potvrdi da su predali zahtev za izdavanje radne dozvole. Dok god se taj postupak ne okonča, pozitivno ili negativno po vas, na Kipru ste legalno.) Onog momenta kada taj ugovor istekne ili ga vi ili firma raskinete ostajete bez prava na boravak. Tada, po zakonu, imate rok od 10 - 14 dana da ili nađete novi posao ili napustite ostrvo. U praksi, taj rok je neograničen iz razloga koje sam ranije pomenuo: nema ama baš nikakve šanse da vas neko zaustavi na ulici i pita šta radite na Kipru i da li ste tu legalno ili ne.

Kada god nađete posao sklapate ugovor sa firmom koji je najčešće na godinu dana. Pred istek tog ugovora obnavljate ga i firma tada ponavlja proceduru sa radnom dozvolom.

Okruženje...

Pored opuštenosti koja vlada na Kipru imaćete i blagi osećaj kosmopilitizma... razlog tome je veliki broj stranaca koji na Kipru borave stalno ili kao turisti. Najviše ima rusa koji su (najblaže rečeno) osvojili Kipar, pogotovo Limasol. Grad je pun ruskih radnji i prodavnica, meniji u restoranima su i na ruskom i, uopšte, rusa je na Kipru mnogo. Razlog tome je veliki broj ruskih firmi i banaka koje ovde posluju. Takođe, ima i puno turista koji ovde dolaze na odmor i u posetu rodbini. Druga velika grupa stranaca su englezi koji su ovde uglavnom kao turisti (u neverovatno velikom broju) ili kao penzioneri koji se, po završetku karijere, sele na Kipar kako bi tu u miru proveli ostatak života. U Pafosu većinu turista čine nemci i skandinavci a većina njih prođe kroz Larnaku jer je tamo najveći kiparski aerodrom. Drugi aerodrom je u Pafosu ali je on znatno manji i opslužuje uglavnom čarter letove.

Kao što sam već pomenuo, mentalitet lokalnog stanovništva je vrlo blizak našem i kiprani su izuzetno naklonjeni svojim gostima iz Jugoslavije. Tokom bombardovanja 1999. godine američka ambasada u Nikoziji je bila pod stalnom opsadom demonstranata a po završetku nemilih događaja pretrpela je temeljnu rekonstrukciju zbog posledica opsade. Još uvek su vidljivi ostaci odbrambenih sredstava (bodljikave žice i betonskih blokova) koji su spašavali glave službenicima ambasade tokom demonstracija. U prodavnici ćete lako stupiti u kontakt sa zaposlenima i svako će vam se pohvaliti kako su bili u Jugoslaviji/učestvovali u demonstracijama/oženjeni jugoslovenkom/udati za jugoslovena... Ipak, Kipar je dugo bio engleska kolonija pa su i uticaji anglo-saksonske kulture vidljivi na svakom koraku. Ovde svi govore engleski, većina ih se školovala u Londonu i drugim centrima u Engleskoj a na ostrvu postoje i administrativne oblasti koje su, faktički, engleska teritorija pa ćete, ako u nekoj od njih napravite saobraćajni prekršaj, odgovarati pred engleskim sudom.

Još jedna važna činjenica koja mnogo utiče na život na ostrvu je podela ostrva na grčki i turski deo. Turski deo čini oko 30% teritorije i kiparski grci ga smatraju svojim iako je pod "okupacijom" već 27 godina. To je i razlog zašto na Kipru nikako nije zdravo tražiti tursku kafu. Blago je reći da kiparski grci mrze kiparske turke. Ipak, iako iz ove činjenice tako ne izgleda, kiprani su vrlo tolerantan narod i nemaju nikakve predrasude u pogledu stranaca, ma odakle oni dolazili.

Sve u svemu, kao što rekoh negde na početku ovog teksta, ako nameravate da se mrdate iz Jugoslavije...