O renesansi

Razdoblje evropske istorije poznato kao renesansa obuhvata 15. i 16. vek i poklapa se sa epohom dubokih promena. Najvaznija medju njima je nova covekova samosvest, ona koja ga smesta u srediste univerzuma kao merilo svega sto postoji. Na umetnickom polju renesansa se radja u Italiji u 15. veku, a njena pocetna epoha naziva se ranom renesansom. U 16. veku ona dostize zrelost u samoj Italiji, all i u Francuskoj, Nemackoj, Spaniji, Engleskoj i Nizozemskoj, u kojoj se vec citav vek razvijaju neke vazne pojave. Vajari i slikari ponovo otkrivaju svet oko sebe, primenjuju na svoja dela teoriju perspektive i studije proporcije. Renesansa je bogata licnostima i dogadjajima: najbolji nacin da sagledamo to neverovatno razdoblje jeste putovanje kroz najvaznije zemlje, gradove i dvorove.

U stolecima koja su uslediia posle pada Zapadnog rimskog carstva u 5. veku Evropa kao da je bila zaostalija i siromasnija od ostalih delova sveta. Kina, Vizantijsko carstvo ili ono arapsko u doba Abasida, na primer, uzivaju u postojanosti i napretku koji su na Zapadu nepoznati. Ali, od ll. veka, razvijajuci se i ostavljajuci za sobom razdoblje velikih teskoca, Evropa dostize isti stepen razvoja: u 15. veku ona je vec najrazvijeniji deo sveta koji snazno i trajno utice na sve druge civilizacije. Ekonomske promene, tehnoloski napredak, ratovi vodjeni sa brojnim vojskama, sve to menja evropsko drustvo: nestaje viteski i feudalni svet, a ustaljuju se velike drzave. Sve bogatiji i nezavisniji vladari imaju potpunu vlast. Ravnoteza u Evropi sve vise se odrzava pomocu umetnosti diplomatije.

Na jugu Evrope, Italija je od ll. veka srediste zanatstva i trgovine kao sto je to Flandrija na severu. Posto su u 14. veku savladane razne bolesti i nestasica svega i svacega, Engleska, Francuska i Spanija postaju sve mocnije drzave, dok Italija ostaje rascepkana na drzavice i gradove-drzave. Politicke prilike od kraja 14. veka pretezno su u znaku sukoba, ali sa mirom sklopljenim u Lodiju (1454) pocinje razdoblje relativnog spokojstva. Umetnost u gradovima podsticu vladari, ugledne porodice, trgovacka i zanatska udruzenja. Uticaj katolicke crkve na celu Italiju i ozivljavanje papskog dvora u Rimu krajem 15. veka takodje doprinose zamahu umetnosti. Na njen uzlet ipak najvise utice to sto su Italijani, ponosni na znacaj antickog Rima, ideju o preporodu vezali za ponovno otkrivanje sveta klasike.

Renesansa je vijek slikarstva.