|
Mesečeva
površina
Mesečev prečnik iznosi oko 3476 km,
znači — malo više od četvrtine Zemljinog. Mesec, kad je
najbliži Zemlji, daleko je 354336 km, a kad je najdalje od nje 404320 km. Trebalo bi nanizati oko 30 Zemalja da bi se stiglo do Meseca. Na punom mesecu razlikuju se svetli i tamni predeli. Tamni predeli su nazvani "mora".
Mesecu treba oko 29,5 dana da se obrne jedanput oko svoje ose, tako da dan na Mesecu traje oko dve nedelje, a
noć isto toliko. Mesec nema atmosfere koja bi upijala i odbijala Sunčevu svetlost. U toku
Mesečevog dana njegove površine koje obasjava Sunce, veoma se zagreju. U toku
Mesečeve noći te se površine jako ohlade. Gravitacija je na Mesecu 6 puta slabija nego na Zemlji. Zato je
čovekova težina na Mesecu svedena na 1/6.
Na snimku levo svetle bele površine su Mesečevi planinski predeli. Astronauti koji su se u vasionskom brodu Apolo
spuštali na Mesec doneli su sa njega uzorke stena i tla. Njihove analize su otkrile da su
Mesečeve stene slične bazaltnim stenama na Zemlji, a da je tle pokriveno crnkastostaklastom
prašinom. Mesec je star oko 4500 miliona godina, približno koliko i Zemlja.
Postoje velike ravne površine na Mesecu koje su dobile imena, kao: More oblaka i More
kiša. Ona ne liče na Zemljina mora, jer u njima na čitavom Mesecu nema vode. Postoje i mnoga okrugla udubljenja, zvana krateri.
Najveći ima 200 km u prečniku. Manji varijaju od nekoliko kilometara do nekoliko centimetara.
Suprotna strana Meseca ne vidi se sa Zemlje zato što se Mesec za isto vreme obrne oko svoje ose za koje i
obiđe oko Zemlje. Sada se snimci suprotne Meseceve strane mogu dobiti
pomoću vasionskih letilica. |