NEŠTO MALO ŠIŠMIŠIMA
Chitoptera je grčki naziv za red sisara (Mammalia) koji okuplja sve šišmiše (Chiroptera). Postoji preko 951 vrsta. Oni su jedni od najšire rasprostranjenih sisara (Mammalia): nastanjuju sve kontinente sem Antartika, i žive u svim klimatskim zonama, osim u ekstremnim, polarnim zonama. Žive na velikim nadmorskim visinama, kao i na nivou mora. Oko jedna četvrtina poznatih vrsta sisara (Mammmalia) su šišmiši (Chiroptera). Red šišmiša (Chiroptera) je podeljen na 2 velike grupe - pod reda. Megachiroptera, ili veliki šišmiši, su krupne životinje, uglavnom poznate kao Pteropodidae. Uglavnom jedu voće, i nalaze se samo u tropskim staništima Afrike, Indije i Australije. Microchiroptera, ili mali šišmiši, su manji, ishrana je različita, od malih sisara pa do ribe, i mnogo su šire rasprostranjeni. |
Skoro svi šišmiši (Chiroptera) su aktivni noću (nokturalni), ali postoji i
oni koji su aktivni od sumraka do svitanja (krepuskularni). Za snalaženje po
mraku, mnogi nokturalni šišmiši se oslanjaju na sofisticirani oblik sonara,
poznat kao eholokacija za navigaciju i nalaženje plena. Mnogi, pogotovu
krepuskularni, imaju izuzetno dobar vid predviđen za male količine svetla. Samo
oni ljiljci (Chiroptera) koji žive na udaljeni ostrvima gde nema mnogo ptica
redovno lete i tokom dana.
Šišmiši (Chiroptera) su jedini sisari koji su spozobni za produženi let. Imaju
modifikovane šake i ruke koje služe kao krila, sposobna za održavanje u letu. I
zaista, njihov grčki naziv to i znači: Chirpotera je naziv koji potiče od 2
grčke reči, cheir što znači ruka, i reči pteron što znači krilo. Noge takođe
pružaju potporu kožnoj membrani. Stopala uglavnom imaju zakrivljene kandže, koje
koristi za hvatanje podloge dok se gnezdi, ili visi naopačke pritom se
odmarajući. Red šišmiša (Chroptera) postoji već 50 milona godina. Sve to vreme,
fizički izgled ovih životinja se promenio veoma malo. Fosilne ostatatke iz
Evrope i Severne Amerike je gotovo nemoguće razlikovati od živih oblika.
Važna odlika je njegova sposobnost da leti i lovi u mraku. Za to mnogi
šišmiši (Chiroptera) koriste eholokaciju, prilikom koje odašilju zvučne talase
(uglavnom nečujne za čoveka) koji se odbijaju o zidove, drveće, insekte, i druge
predmete. Šišmiši (Chiroptera) tumače odbijene zvučne talase (eho) i
upotrebljavaju tu informaciju da lete bezbedno u mraku. Nasuprot njihovom
popularnom imenu, slepi miš, nisu slepi. Većina vrsta ima dobar vid.
Proganjanje i gubitak staništa je sveo populaciju širom sveta na mnogo manji
broj. Velika gnezdilišta, pogotovu pećine i napušteni rudnici, se uništavaju.
Pored njihove slike, kao štetočina ili straho-ulivajućih grabljivaca, šišmiši
(Chiroptera) doprinose dobro sredini u kojoj žive na mnoge načine. Hrane se
velikim brojem insekata, uključujući i one koji štete agrokulturnim usevima.
Neke vrste su važni biljni oprašivači, a mnogi pomažu rasejavanje semenja.