VULKANI
O vulkanima Zanimljivosti
Autor: Marina Kljajić |
Vulkani su opasni i lepi,
tajanstveni i nepostojani. Nijedan nije nalik drugome, ali imaju zajedničku,
opasnu crtu; njihove erupcije često rađaju kataklizme. Godina 2002. u Evropi
ostaće zapamćena po erupciji Etne na Siciliji i po velikoj tragediji, kada
je ceo jedan razred ostao pod vulkanskim pepelom. U 2002. godini planine su
podrhtavale još i u Rusiji, Indoneziji, Meksiku, Ekvadoru, potom Papui,
Novoj Gvineji, Filipinima, Nikaragvi, Kostariki, Čileu, Novom Zelandu,
Aljasci, Gvatemali, Kongu, Japanu, Islandu. Prošle godine je na 44 mesta u
svetu bilo vulkanskih erupcija. Moderno doba je doba putovanja, cela planeta pretvorila se u turistički prospekt i u carstvo turista. Putovati po vulkanima sveta je specifičan doživljaj, jer tu se čovek ne susreće samo s prirodom, već sa utrobom planete. Tu osetiš dim koji dolazi ispod Zemljine kore, koja je pod kontinentima debela od 35 km do 60 km i lavu velike toplote (do 1200 C) koja ima nemerljivu moć i niko još nije uspeo da je ukroti. Posebno je opasno kamenje koje vulkani izbacuju, pošto može dostići brzinu od 1.600 km i veličinu manje kuće. Najpotresnije je kad čovek vidi okamenjene ljude ugušene sumpornim isparenjima vulkana, koje je debeli sloj vulkanskog pepela tokom decenija ili vekova sačuvao, kao da su utonuli u duboki san.
Vulkanske erupcije u Indoneziji su specifične.
Vulkani prosto eksplodiraju snagom koja premašuje najjače atomske bombe, a
detonacija se čuje na udaljenosti od 5.000 km. Posle eksplozije vulkana
Krakatau nestao je deo ostrva, a pepeo u atmosferi nije se slegao dva godine
zaklanjajući Sunce. |
"Znanje.org" ne odgovaraza sadrzaj pojedinacnih stranica.