Galerija

Kviz

Autor:

Marina Kljajić

Vulkani su opasni i lepi, tajanstveni i nepostojani. Nijedan nije nalik drugome, ali imaju zajedničku, opasnu crtu; njihove erupcije često rađaju kataklizme. Godina 2002. u Evropi ostaće zapamćena po erupciji Etne na Siciliji i po velikoj tragediji, kada je ceo jedan razred ostao pod vulkanskim pepelom. U 2002. godini planine su podrhtavale još i u Rusiji, Indoneziji, Meksiku, Ekvadoru, potom Papui, Novoj Gvineji, Filipinima, Nikaragvi, Kostariki, Čileu, Novom Zelandu, Aljasci, Gvatemali, Kongu, Japanu, Islandu. Prošle godine je na 44 mesta u svetu bilo vulkanskih erupcija.
U dugoj istoriji još mnogo je, na žalost, “vulkanskih” godina za pamćenje. Tako je 79 n.e. erupcija Vezuva samo u Pompeji za nepuna dva sata poslala na onaj svet 16.000 ljudi. A 1815. je pod pepelom vulkana Tambora na ostrvu Sombava, istočno od Jave umrlo 47.000 ljudi... po nekim podacima čak 92.000 ljudi! U prošlom veku (od 546 aktivnih vulkana od kojih je bilo 84 podvodna) najveća erupcija desila se 1902. godine u Malim Antilima na ostrvu Martinik. Od erupcije vulkana Mont Pelee poginulo je 29.000 ljudi. U Kolumbiji je na planini Nevado del Ruiz 1985. godine stradalo 23.080 duša, a na Javi je 1919. godine, erupcija vulkana Kelut odnela 5.110 života. I kraj dvadesetog veka bio je uzbudljiv: 1999. godine 10 vulkana izbacivalo je lavu, a 2000. godine 12.

Moderno doba je doba putovanja, cela planeta pretvorila se u turistički prospekt i u carstvo turista. Putovati po vulkanima sveta je specifičan doživljaj, jer tu se čovek ne susreće samo s prirodom, već sa utrobom planete. Tu osetiš dim koji dolazi ispod Zemljine kore, koja je pod kontinentima debela od 35 km do 60 km i lavu velike toplote (do 1200 C) koja ima nemerljivu moć i niko još nije uspeo da je ukroti. Posebno je opasno kamenje koje vulkani izbacuju, pošto može dostići brzinu od 1.600 km i veličinu manje kuće. Najpotresnije je kad čovek vidi okamenjene ljude ugušene sumpornim isparenjima vulkana, koje je debeli sloj vulkanskog pepela tokom decenija ili vekova sačuvao, kao da su utonuli u duboki san.

Vulkanske erupcije u Indoneziji su specifične. Vulkani prosto eksplodiraju snagom koja premašuje najjače atomske bombe, a detonacija se čuje na udaljenosti od 5.000 km. Posle eksplozije vulkana Krakatau nestao je deo ostrva, a pepeo u atmosferi nije se slegao dva godine zaklanjajući Sunce.
Vulkani su kao magnet. Ko ih jednom vidi u životu, ko oseti miris sumpora i pepela u vazduhu, kome tlo podrhtava ispod nogu postaje opčinjen snagom i lepotom vulkana.