|
|
|
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
|
SATELITI
Mesec svako dana izlazi kasnije nego predhodnog dana,sto je dokaz da on nije nepomican na nebeskoj sferi.Oko zemlje se krece po elipticnoj orbiti nagnutoj 5° u odnosu na ravan ekliptike .Sidericki mesec
je vreme zakoje mesec predje jednom oko zemlje .Tacke u kojima meseceva putanja sece ravan ekliptike nazivaju se cvorovi.Prividni susreti Sunca i Meseca nazivaju se
konjukcije.
Meseceve mene su posledica promene uzajamnog polozaja Meseca,Sunca
i Zemlje.Kada je mesec izmedju sunca I zemje ,prema nama je okrenut njegov neosvetljen dio ,njegova nocna strana i on se tada ne vidi .To je
mlad Mesec.Mesec nastvlja svoje kretanje oko zemlje pa tada vidimo da se pojavljuje u vidu tankog srpa.Kada je je istocna polovina zemlje vidljivog diska neosvetljena meseceva faza se naziva
prva cetvrt. Kada se mesec potpuno okrene prema zemlji to je
pun Mesec.Sinodicki mesec ujedno razdvaja interval izmedju dva uzastopna mlada meseca.Pun mesec se vidi tokom cele noci.U vreme punog meseca narocito ljepo se vide mora,ogromne ravnice bez vode i vazduha.povrsina mesevca prekrivena je
kraterima razlicitog oblika .Neki su iznutra potpuno ravni a neki puni uzvisenja.Cesto se u vecim kraterima mogu naci i manji.Njveci krater je Klavijus ,ciji je maksimaln precnik 235 km a rum u je visok I do 6 600 metara. Kretanje mesevca I neke pojave su veoma zanimljive za posmatranje.To su pre svega pomracenje sunca I meseca.Pomracenje meseca se dogadja kada mesec udje u konus zemljine senke ,sto se moze desiti samo za vreme punog meseca.Kada pomracenje dodje ono je vidljivo sa svake tacke na zemlji u kojima je mesec iznad horizonta.Ako mesec potpno udje u zemljinu senku,pomracenje je potpuno .Najduze pomracenje meseca iznosi 1h i 45 m.Najduze vreme pomracenja iznosi 6h i 19m.Pomracenje sunca
se dogadja kada zemlja udje u mesecevu senku, sto se moze desitim u vreme mladog meseca.Uprvom slucaju mesecev disk u potpunosti poklapa suncev disk I takvo pomracenje se naziva
potpuno pomracenje.U drugom slucaju mesecev disk nam prividno izgleda manji od sunca I takvo pomracenje se zove
prstenasto.Ako zemlja udje samo u mesecevu polusenku ,a ne I u senku,pomracenje se naziva
delimicno.Za razliku od mesecevog pomracenja koje se vidi sa svih tacaka zemljine povrsine sa kojih se u tom trenutku vidi mesec,potpuno pomracenje Sunca vidi se samo u veoma uskom pojasu.Izvan ovog pojasa.posmatrac moze da vidi samo delimicno pomracenje.
SATELITI OSTALIH PLANETA
Unutrasnje planete nemaju satellite(Merkur I Venera),dok oko Marsa kruze dva satelita.
Prucavanje i upoznavanje omogucili su Bojadjer1 i Bojadjer 2.
Sateliti Jupitera-poznato ih je 16,svi su veci od Plutona,mogu se posmatrati obicnom opremom
Polozaj im se menja svakog renutka u toku kruzenja oko ostalih planeta.
Sateliti Saturna-poznato 18,najveci od njih e Titan ,za njega se dugo verovalo da je najveci
satelit citavog Suncevog sistema.Titan ima gustu atmosveru,koja skriva njegovu pravu velicinu.Poluprecnik mu je oko 2 575 km.
Vojadjer 2 je otkrio pored Urana petnaest satelita,svi su dobili imena po likovima iz Sekspirovih romana.Takodje dva
Neptunova satelita (Triton i Nereida).
Plutonov satelit –otkriven je 1978 god.,
dobio je ime Haron,poluprecnik mu je 560km I nalazi se na rastojanju oko 17 hiljada kilometara od planete.Ovo otkrice je omogucilo da se tacnije utvrdi velicina Plutona,sto je doveo do potpuno neocekivanih rezultata i utvrdjeno je da je Pluton ipak najmanji sat.
