Sunce je samo jedna od preko 100 milijardi zvezda u našoj galaksiji. Po svojim karakteristikama ne razlikuje se mnogo od milione drugih zvezda ali je ono za nas navažnije nebesko telo. Sunce je izvor svetlosti i toplote koji su neophodni za nastanak i održanje života na Zemlji.
Prema spektralnoj klasifikaciji Sunce spada u žute zvezde spektralne klase G2. Vizuelna prividna magnitura je -26,86 (sa njega primamo 465.000 puta više svetlosti nego od pune mesečine) a apsolutna magnituda je 4,8. Sunce se nalazi na periferiji naše galaksije, udaljeno od središta galaksije oko 30.000 svetlosnih godina.
Pri brzini od 20 km u sekundi treba mu 220 miliona godina da obiđe oko centra galaksije. Sunce pripada zvezdama "druge generacije" što znači da je sastavljeno od materijal koji je pripadao nekim predhodnim zvezdama. Rotacija Sunca oko svoje ose traje jednom u 27 dana. Pošto nije čvrsto telo ekvatorijalni delovi Sunca brže rotiraju (25 dana) što je svojstveno svim zvezdama i gasovitim planetama.
 

Sunce ima masu 333.000 puta veću od mase Zemlje što je oko 99,866% ukupne mase Sunčevog sistema. Izgrađeno je od usijanog gasa, koji se sastoji od vodonika (73,4% ukupne mase) i helijuma (25%). Ostali elementi su: kiseonik, ugljenik, gvožđe, azot, neon itd. Ovi elementi su zastupljeni sa nešto preko 1% Sunčeve mase.

Gustina Sunca opada od centra prema spoljašnjosti. Samo jezgro čini 90% Sunčeve mase dok su periferni spoljni delovi korone ređi od najvećeg vakuma koji se može postići na Zemlji. Gustina Sunca u jezgru je 15 puta veca od gustine olova. Zbog visokih temperatura atomi su potpuno jonizovani tako da su atomska jezgra bez elektrona. Ovako stanje se zove četrvrto agregatno stanje ili stanje gasne plazme.

Na slici levo prikazan je izgled Sunca u optičkom delu spektra. Lako su uočljive tamne oblasti po površini Sunca. Prvi ko je detaljno proučavao ove "tačke" bio je Galileo Galilej. Postojanje ovih crnih tačaka bio je prvi znak da Sunce nije savršeno i nepromenljivo, već da se tamo dešavaju neke stalne promene. Ove tamne oblasti nazvane su pege. One najčešce imaju dimenzije oko 10.000 km, priblično veličini Zemlje. Kao što se vidi na slici, pege se najčešce javljaju u grupama. U svakom trenutku na Suncu se može naći na stotine pega ali može biti bez ijedne pege. Pege su delovi Sunca koji su za oko 2.000 hladniji.

Sunčeve pege se sastoje od vrelog gasa ali one izgledaju crne zato što se nalaze okružene mnogo toplijom fotosferom (oko 6000 K). Njihovo trajanje je različito i mogu postojati od 1 do 100 dana. Relativno su mirne oblasti ali u fotosferi koja ih okružuje povremeno dode do vrlo snažnih erupcija u kojima se izbacuju ogromne količine čestica u okolnu koronu. Toplota iz unutrašnjosti Sunca izbija na površinu u obliku pega koje nazivamo granule i putem džinovskih plamenih jezika vrelih gasova zvanih protuberance .

POMRAČENJE SUNCA

Pomračenje nekog nebeskog tela u vasioni nije retka pojava, ali pomračenje ove naše zvezde je po nečemu ipak izuzetno. Ono nastaje kada Mesec putujući svojom stazom zakloni Sunce, te načini senku na Zemlji. Ali pazite sad, prečnik Meseca je oko 400 puta manji od prečnika Sunca, a nekim divnim čudom za otprilike isto toliko puta je i Mesec bliži Zemlji nego Suncu. Zbog toga se prividni prečnici i Sunca i Meseca gotovo podudaraju po veličini i Mesec može potpuno da zakloni zvezdu što čitavu pojavu čini izuzetnom. U stvari, prividni prečnik Meseca zavisno od njegove udaljenosti od Zemlje i varira izmedju 29' 22" i 33' 31". Prividni prečnik Sunca opet zavisno od njegove udaljenosti od Zemlje, takodje se menja: od 31' 31" do 32' 35". Ovo je uzrok različitim vrstama pomračenja Sunca.