Грб града
Застава града
Административна застава
Положај Париза
Париз главни град Француске око 15 000 000 становника (Парижана,
Парижанки). Град су основали племена Парси око 1200. године, по
којима Париз и носи име.Париз је новчарско,политичко,знанствено
средиште државе,али и међународно средиште моде ,културе и
уњетности.Париз је један од туристички најпосјећенијих градова
свијета.Стара градска језгра налази се на оточићу Илле де ла
Цитé тј. Градском отоку на Сени,а град се ширио дуж обала
ријеке.
Око 1000. год. п.н.е. Келти се настањују на територији данашње
Француске и називају Галима. Гали су били врло интелигентни и
практични, искрчили су шуму и направили путеве. У рату су били
недисциплиновани и неорганизовани.
У 3. веку п.н.е. Галско рибарско племе ПАРИСИИ населило се на
острву на Сени, данашње Градско острво (Иле де ла Ците).
Цезар заузима Галију између 59.-57. год. савлађујући отпор
ВЕРЦИНГЕТОРИX-а 52. год. Римљани заузимају град на Сени и
називају га ЛУТЕТИА ПАРИСИОРУМ - (ЛУТЕЦЕ). Са њима долази
латински језик и култура, они граде бројне објекте на територији
римске Галије.
У В веку у Галију продиру Франци и њихов краљ ЦЛОВИС проглашава
Париз престоницом франачког краљевства (одатле име Француска).
Данашњи Париз:
У XИX веку добија облик модерног града. У време Наполеон ИИИ, по
наредбама барона ХАУССМАНН, многи квартови су порушени да би
Париз добио широке булеваре и геометријску основу.
Французи правим Паризом сматрају део града уоквирен периферним
аутопутем. Површина 105км2 и 2.000.000 становника. Париз са
периферијом заузима 2300км2, пречника 50км и има 9.000.000
становника. Градско острво (Иле де ла Ците) је срце Париза. Сена
дели град на:
Леву обалу (РИВЕ ГАУЦХЕ): стари универзитети, министарство,
велике књижаре - Глава Париза
Десну обалу (РИВЕ ДРОИТЕ): пословне и трговинске четврти - руке
Париза.
Ајфелов торањ
Густав Ајфел, архитекта Ајфеловог торња није могао ни да
предпостави да ће он постати главни заштитни знак Париза и
атракција за преко шест милиона туриста годишње. Он је саграђен
као привремена структура да обележи годишњицу француске
револуције и отворио је принц од Велса, касније краљ Енглеске
Едвард седми. За торањ се сматрало да је ругло за очи и писане
су петиције да се склони. Сачуван је само због тога сто је био
важна антена за телеграфију. Он се уздиже 300м изнад Марсових
поља и од 1930. године је био највећа грађевина на свету.
Највиши од његова три нивоа пружа диван панорамски поглед на
Париз.
Отворен је сваког дана од 9:30- 23:00.
Нотр Дам
Нотр Дам доминира величином на тргу де Парвис на Градском
острву и најтрајнији је симбол Париза. Изграђена између 1163. и
1345. катедрала се сматра једном од светских вредности готске
уметности. Масивна унутрашњост има 6.000 седишта и чине је три
спектакуларна и величанствена розе прозора и огромне оргуље са
7.800 цеви. 387 степеника воде навише до врха торња који пружа
изврстан панорамски видик на град. Торањ такође има и велико
звоно у које је ударао Квазимодо, фиктивни јунак. Са супротне
стране од северних врата налази се музеј који представља
историју Катедрале, док је под тргом, који се налази испред
Катедрале, подземна одаја у коме је смештен Археолошки музеј
Нотр Дама.
Отворено је сваког дана од 7:45 до 18:45.
Лувр
Један од највећих музеја уметности на свету, у овом
огромном здању је смештена изванредна и посебна колекција
сликарских дела, скулптура и антиквитета из целог света. Лувр је
отворен за јавност 1793. године, брзо након Револуције, да
прикаже спектакуларне вредности, изнете из краљевских палата.
Најпознатија атракција је енигматична Мона Лиза Леонарда да
Винчија, која је заштићена непробојним стаклом по целој
просторији. Стална колекција садржи египатске, грчке, римске и
азијске антиквитете, слике, цртеже, сkулптуре и уметничке
предмете. Не очекујте и не планирајте да видите све ово у једном
дану.
Отворено је од 9.00 до 18.00 а затворено је уторком. Радно време
за привремене изложбе је променљиво.
Овај велики музеј је релативно нов по париским стандардима. Смештен је на бившој железничкој станици поред Сене и седиште је огромне колекције значајних радова из периода од 1848-1914. године. Ту су важна дела нове уметности али Орсеј је најпознатији по уметности импресионизма и пост-импресионизма. Колекција је аранжирана хронолошки и садржи најцењенија дела Монеа Манета и Курбета. У сталној поставци су такође и сјајне слике Густава Дореа као што је Енигма и статуа Хенри Цапуа.
Град
на сјеверу Француске у близини Париза. Знацајан је као мјесто
палате и вртова Луја XИВ. Град има и несто индустрије. Средисе
палате је мали замак (1624-1626), изградјен за Луја XИИИ и који
је касније просирен.
Главне конструкције поцињу 1661. Луј 14-ти и различити
одсјеци његове владе су га окупирали 1682. Током 1680 велико
сјеверно и јузно крило су додани. Свеобухватна дузина западних
фасада је око 580 метара. Предњи дио палате гледа на дугацко
двористе са статуама познатих Француза. Бројне галерије, салони
и краљевски апартмани сви раскосно украсени заузимају
унутрасњост палате. Једна од најпознатијих галерија је ТХЕ ХАЛЛ
ОФ МИРРОРС (галерија огледала), цији су зидови преплављени
прекрасним огледалима.
Главни архитекта дворца је био ЛОУИСЕ ЛЕ ВАН И његов помоцник
ЈУЛЕС ХАРДОУИН-МАНСАРТ. Вртови су развијени у сироким авенијама
попуњеним дрвецем, збуњем И скулптурама. Има бројних сумарака И
миља дугацких ГРАНД КАНАЛ. Посебно вриједна пазње је оранзерија,
а поред ње истицу се и велицанствене фонтане, снабдјеване водом,
из система дугацких скоро 160 км. Сјеверни дио баста су ГРАНД И
ПЕТИТ ТРИАНОН или краљевске виле. ТХЕ ПЕТИТ ТРИАНОН је била
омиљено утоцисте МАРИЕ АНТОИНЕТТЕ, краљице Француске и зене
краља Луја XВИ.
Палата која је прерасла у национални музеј 1837, је била
сједисте многих историјских догадјаја.
1789 на тениском терену, генерал француске је дао познату
заклетву која је најавила поцетак француске револуције. За
вријеме француско-прускога рата (1870-1871) њемацки генералстаб
је био смјестен у граду Версају, И WИЛЛИАМ И је био именован
императором њемацке на церемонији одрзаној у палати 18. јануара
1871.
Затим за вријеме треце републике то је било сједисте француске
скупстине до 1879. Након првог свјетског рата версајски
медјународни уговор је потписан (1919) у дворани огледала.
Пројекти рестаурације дворца су запоцети послије другог
свјетскога рата,а неки дијелови И Гранд Трианон вила су
обновљени приликом припреме за састанак министара западних
земаља (који је одрзан у Версају 1982).
Паришки-дизниленд
Најпосеценије место у Француској није Ајфелова кула са 11
милиона посетилаца, нити цувена Богородицина црква са 12 милиона
посетилаца, него америцки забавни парк Евро-Дизниленд, подигнут
пре десет година на периферији Париза.
Просле године скупе улазнице платило је 12,5 милиона
знатизељника, те је америцка индустрија забаве претекла
свеколику француску културу и уметност. Компанија Дизни схватила
је невероватан потенцијал европског забавног парка и ресила је
да га унапреди у толикој мери да он постане најпосеценији
забавни тематски парк планете. Инвестицијом од 610 милиона евра
саграден је цитав комплекс посвецен кинематографији, великим
филмских успесима и специјалним ефектима.
Парк је свецано отворен у суботу 16. марта, и оцекује се да це
посета превазици 17 милиона годисње и тако довести
Евро-Дизниленд испред Токио Дизниленда.
Импозантна окер рузицаста врата отварају се према нео-спанском
тргу окрузеном палмама поред кога се налази резервоар воде у
облику Микија Мауса. До резервоара се налази Дизни студио са
филмским декорима и симулацијом правог снимања. "Двористе
анимације" води ка магицном свету цртаног филма у коме је
створен интерактивни спектакл. Посетиоци могу да се опробају у
стварању свих делова једног цртаца: слика, боја, звук…
"Продуцентско двористе" је генералстаб новог телевизијског Дизни
канала, где се снимају разне емисије, а посетиоци могу да
присуствују снимању. "Кинемагија" уводи гледаоца у екран и
показује налицје кулиса у сетњи кроз филмске декоре серије
"Динотопија" и филма "Перл Харбор".
"Круг трамвајем кроз студио" одводи посетиоце ка најбурнијем
делу спектакла - велики земљотрес са поплавом кањона и
експлозијом камиона цистерне. "Рокенрол барка" уз музику
Аеросмита уводи посетиоце у свет брзине и лупинга. Одмах
насупрот сатре Стива Тајлера налази се "Армагедон", свет
специјалних ефеката приказан кроз орбиталну станицу коју
бомбардују метеорити.
У најудаљенијем делу забавног парка налази се објекат
"Мотор…Акција" где се под управом Реми Зилијена, легенде
француских каскадера, одвија спектакл јурњаве аутомобилима,
моторима и другим превозним средствима, уз обавезне паљевине и
превртање.
Улазнице су 36 евра, а просецан оброк око 20 до 25 евра. За
тродневни боравак неопходно је издвојити 250 до 360 евра по
особи, колико коста сместај и храна у једном од десетак хотела
Евро-Дизниленда. Дзеј Расало, председник европског Дизниленда,
оцекује да це посетиоци, привуцени огромним бројем спектакла,
остајати по три дана и на тај нацин за 15 до 20 одсто увецати
данасње Евро-Дизнијеве приходе од пола милијарде евра годисње.
Лудило тематских парова
Француском је завладала права "парк манија", тако да осим
Евро-Дизниленда, постоје забавни паркови посвецени Астериксу,
средњем веку, Другом светском рату, пустињи, будуцности,
природи, а пре месец дана бивси француски председник Зискар
д'Естен отворио је у Оверњу "Вулканију", забавни парк посвецен
вулканима. Сербур припрема отварање тематског парка посвеценог
мору, а изградња цудесног света Ерзеовог Тентена требало би да
отпоцне током ове године.
Тријумфална капија
Наполеон први је
1806. наруцио од архитекте Салгена дзиновску капију у славу
војске која це се уздизати на мјесту на коме је јос крајем 18.
вијека била раскрсница 5 путева. Зврсена је тек 1836. за вријеме
Луја Филипа, а 1840.је кроз њу провезен мртви Наполеон. Осман
1854. пруредјује трг пробијајуци јос 7 авенија, циме задобија
звездасти облик, по коме стице име Етоиле(звијезда).Од 1920.ту
се налази гроб Незнаног војника. Вецни пламен запаљен је први
пут 1923. и од тад се пали сваког дана у 18:30. Приступ
свецаности је слободан.
Да би се сагледала љепота пропорција Тријумфалне капије,
најприје треба погледати са ивица спољасњег круга одакле полазе
и подземни пролази до средине трга. Капија је висока 50, а
сирока 45 м. Инспирисана је антицким римским славолуцима. Фриз
је украсен стотинама фигура висина 2м. Десни стуб краси
скулптура рида "Марсељеза". Остале композиције не заслузују висе
пазње. На ститовима на врху исписане су велике побједе, а мање
на унутерасњим зидовима капије на којим а се налазе и имена 660
генерала. На врх је тераса са које се незабораван видик.
Наполеон И је 1806. наруцио од архитекте Салгена дзиновску
капију у славу војске која це се уздизати на мјесту на коме је
јос крајем XВИИИ вијека била раскрсница 5 путева. Зврсена је тек
1836. за вријеме Луја Филипа, а 1840.је кроз њу провезен мртви
Наполеон. Осман 1854. пруредјује трг пробијајуци јос 7 авенија,
циме задобија звездасти облик, по коме стице име
Етоиле(звијезда).Од 1920.ту се налази гроб Незнаног војника.
Вецни пламен запаљен је први пут 1923. и од тад се пали сваког
дана у 18:30. Приступ свецаности је слободан.
Да би се сагледала љепота пропорција Тријумфалне капије,
најприје треба погледати са ивица спољасњег круга одакле полазе
и подземни пролази до средине трга. Капија је висока 50, а
сирока 45 м. Инспирисана је антицким римским славолуцима. Фриз
је украсен стотинама фигура висина 2м. Десни стуб краси
скулптура рида "Марсељеза". Остале композиције не заслузују висе
пазње. На ститовима на врху исписане су велике побједе, а мање
на унутерасњим зидовима капије на којим а се налазе и имена 660
генерала. На врх је тераса са које се незабораван видик.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
