Piramide Gize

"Vreme prkosi svemu, ali piramide prkose vremenu", kaže jedna arapska poslovica. Pre okruglo 4500 godina, negde oko 2650. i 2550. godine pre naše ere, nasu tri velike piramide Gizeha: Keopsova, Kefrenova i Mikerinosova; bila su to tri kralja iz 4. dinastije, o kojima se ne zna ništa više već samo to, da su bili gospodari izgradnje "svojih" piramida. O istoriji nastajanja, takođe, jedva da se nešto zna. Detaljni izveštaji o nastanku piramida potiču od Herodota. Putovao je po Egiptu 450. god. pre naše ere. Sveštenici su mu pripovedali o pojedinostima, a on je to predavao začuđenom potomstvu. "Najpre je bila osnovana jedna cesta po kojoj su dopremli s libijskih planina kamen do Nila", pisao je Herodot. Ta predgradnja trajala je deset godina. U isto vreme započeli su izgradnju komora za kovčege. Piramida je, po njemu, sagrađena u roku od dvadeset godina. Na gradnji je svake godine radilo po stotine hiljada ljudi i to prema prilikama po tri meseca, verovatno za vreme poplava Nila, jer u to vreme su mirovali poslovi na poljima. Prevozilo se preko dva milijona kamenih blokova. "Egipatskim pismom bilo je zabeleženo naa piramidi koliko je bilo izdano za rotkvice, luk i ako se dobro sećam, to mi je rekao tumač koji je čitao natpis, bili su utrošili hiljadu šesto talenata (oko sedam milijona maraka)"- zapisao je Herodot. Na tom je mestu zapravo i pocinjalo iznenađenje. Zvučalo je previše neverovatno da vodiči u vreme Herodota znaju citati hijeroglife. A kako je sa drugim podacima? Paul Rieppel, koji se detaljno bavio piramidama, koji se bavio istorijom njihovog zidanja i mistikom brojeva u vezi sa tim, izračunao je da je na sto hiljada radnika i vremenom gradnje od dvadeset puta po tri mesecana pojedinog čoveka , pa i pri upotrebi najjednostavnijih pomagala mogao otpasti samo jedan mali dnevni ucinak. Prosirena predstava o prisilnom radu radnika, koji radi sagnut pod bičevima, gubi tako na verovatnosti. Ali, da li se za takvu izgradnju uopšte moglo upotrebiti toliko radnika? Rieppel poriče takvu tvrdnju. Šest hiljada ljudi, najvise osam - to je bio maksimum. Možda su izlazili na kraj sa gradnjom čak i sa četiri hiljade radnika - vise ih u zgradi, što se nekada morala nalaziti kraj Keopsove piramide, nije moglo naći mesta. Tako se postepeno počinje menjati predpostavka o piramidama kao mestu bezdušnog mučenja ljudi. Može biti da su ljudi gradeći piramide bili srećni što smeju učestvovati u gradnji. Imena građevinskih skupina sto su nam hijeroglifi ostavili zapisana svakako dozvoljavaju da se tako nesto zaključi.