Prema zapisima BURCARDUSA:
. . . Lep kao Apolo, vitak i snazan. Bila je to pojava koja je kod svake kretnje odavala graciju i snagu. Na ramenima toga lepog tela bila je glava, okruzena crnim uvojcima. Lice bledo, iza fino rezanih usnica odsevali su beli zubi, a vanredne smedje oci ozivljavale su crte toga mladica, koji je jedva bio u dvadesetoj godini zivota.
I sa dvadeset godina bio je vec Cesare Borgia kardinal, pripadao je kolegiju koji je imao da sa svojom mudroscu podupire papinu mudrost.
No cinilo se da se grimizni kardinalski ogrtac, kojeg je brizni otac ogrnuo oko sinovljevih mladenackih ramena, ne svidja Cesareu. Vrlo rado ga je zamenjivao kod svake zgode svetovnim odelom. Tako je i sad imao na sebi, vracajuci se upravo iz lova, kaputic od tamnozelenog barsuna, uske hlace koje su mu dopirale do kolena, te se gubile u zutim visokim lovackim cizmama sa srebrnim ostrugama. O levom bedru njihao mu se obeseni lovacki noz, a na smedjim koznatim rukavicama, koje su mu sezale preko laktova videle su se kapjice krvi ubijenih zivotinja . . .
|
|
|
|
|
|