CESARE BORGIA
Rodjen je 1476.godine od oca Rodriga Borgie i majke Vanoce od Katanije. Sa samo 16 godina Cesare je postao nadbiskup, a sa 17 vec i kardinal. Kada mu je otac dao odoru kardinala, Cesare se nije narocito obradovao. Njegove ambicije bile su vise i nisu mogle biti zadovoljene titulama verskih sluzbenika.
Kada je Rodrigo starijem sinu, Giovaniu, dao komandu nad papskom vojskom, Cesare se toliko razgnjevio da se ljut vratio u Rim i prkosio ocu jasuci u punoj ratnoj opremi kroz grad i to uz pratnju lepih metresa. Javnim bludnicenjem sa zenama, medju kojima i sa rodjenom sestrom Lucreciom, kao da se nadmetao sa ocem Rodrigom.
Nije se znalo ko je veci razvratnik, otac ili sin. Konkurencija bez granica a obzira vodila ih je u postelju Sankije, kcerke napuljskog kralja, raskalasene mlade devojke, koja je, udajuci se za najmladjeg sina Gofreda Borgiu, dosla u Vatikan da provodi mlade dane. Njene bracne sposobnosti u krevetu testirali su dever i svekar, kardinal iz Valensije i rimski papa.
XV. vek se konacno okoncao vladavinom Cesareovog oca, najznacajnijeg od svih papa. Papa Aleksandar, koji je inace bio poreklom iz Spanije, sledio je teznje svojih sunarodnika. U njegovo vreme Rim je postao jedno od najvecih sredista pokroviteljstva umetnosti. Osim toga, papsku drzavu stavio je potpunije nego ikada do tada, pod pontifikalnu kontrolu koristeci se upravo vojnickom delatnoscu svoga sina Cesarea.
Na aktivni podsticaj svog oca, Cesare Borgia, poslednji od velikih KONDOTIJERA osvojio je gradove u Romaniji i postao, naimenovanjem koje je dobio od oca, vojvoda od Romanje. Cesare, koga su cesto smatrali uzorom renesansnog vladara zbog bezocnog i inteligentnog koristenja izdajnistva i svireposti radi postizanja sopstvenih ciljeva, pokazao je krajnju surovost, ubijajuci svoje glavne protivnike koje je s tom namerom pozvao u zamak Sinigalja.
Njegova teritorijalna dostignuca krunisana su osvajanjem vojvodstva Urbina i drugih malih drzava, ali pokusaj da izvojuje potpunu nezavisnost od papstva propao je usled neumoljive opozicije pape Julija II. Julije, koji je zauzeo papski presto odmah posle smrti Cesareovg oca, isterao je Cesarea iz Italije i njegove ogromne posede pripojio Papskoj Drzavi. Tako, krajem XV i pocetkom XVI veka , nekada velika svetska moc Rima u sve vecoj meri se svodila na ambicije i politiku jedne italijanske drzave.