RODRIGO BORGIA

    Na Apeninskom poluostrvu je bilo mnostvo drzavica i svaki svetovni vladar se trudio da zadobije papinu naklonost, ne pitajuci kako i posto. Podrska je podrazumevala ispunjavanje papinih zahteva, neretko i pretnjom iskljucenja iz crkvene zajednice, cemu se nisu smeli protiviti ni najuticajniji.

    Ka toj svemoci crkve stremio je Rodrigo Borgia, sklon spletkarenju i umesan u mnoge necasne igre pre nego sto ce se ustoliciti u Vatikanu. Brat njegove majke stekao je papsku krunu 1455.godine u aprilu, kada je on imao 24 godine i bio vec postavljen za biskupa. Mladi Borgia brzo je napredovao do kardinala i potkancelara, verujuci da ce popeti i na najvisi tron u Kuriji, u kojoj je tada sluzilo 5 papa.

    Privlacan kao muskarac svoj sarm iskoristio je jurcajuci za mladim devojkama i zavodeci ih, ne mareci sta ce reci okolina. Svojom neobuzdanoscu na javnom mestu kaznjen je papskim ukorom, ali se njegova pohota nije ukrotila. Zapoceo je uzbudljivu ljubavnu romansu sa lepom Vanocom od Katanije. Iz te nezakonite veze sa dvadesetosmogodisnjom lepoticom dobio je tri sina: Djovanija 1474. Cesara 1476. i Gofreda 1481. Kcerku Lucreciu, ista zena, podarila mu je godinu kasnije  pre treceg sina.

    Rodrigo se nije mogao odupreti iskusenjima zavodnika. Okrenuo je ledja Vanoci kada je ugledao carobnu sesnaestogodisnju Juliu Farneze. Maska ce biti zaruka i udaja za njegovog necaka-za Rodrigove strasti prema Juliji, koja ce ziveti s njim. Formalni brak sa mladim necakom bice za njega trajna zabrana.

    Bludnicenje visokog verskog sluzbenika, Borgie, nastavilo se u iscekivanju prilike za najvise mesto u Kuriji. papa Inocentie VIII umro je 1492.godine i Rodrigo se pojavio kao jedan od tri kandidata za upraznjeni polozaj.  U prvom krugu glasanja kardinalski kolegijum je izabrao Juliana de la Rovera, coveka koga je za zivota imenovao za naslednika sam Inocentie.

    Nezadovoljan, bogati Borgia je nastavio da se bori za papsku stolicu sredstvima, kojima nece odoleti crveni izaslanici. Podmicivao ih je nudeci im raskosne kuce i bolju sluzbu, ako poverenje ukazu njemu, birajuci ga za papu. Mito je omeksao dusu kardinala i 10. avgusta iste godine Rodrigo Borgia je ustolicen u Vatikanu, uzevsi ime Aleksandar VI.

    Papska kruna je osvojena, s njom je dosla i neogranicena vlast. Prvo je darovao svoju vanbracnu decu. Sesnaestogodisnjeg Cesara poslao je u Valensiju za nadbiskupa. U tom spanskom, gradu, blizu koga se novi crkveni poglavar rodio u jednom mestu, Cesare ce za godinu dana uskociti u odoru kardinala. Nije se narocito radovao tom napredovanju. Otac je starijem sinu, Giovaniu, dao komandu nad papskom vajskom i to je razgnjevilo Cesarea. Ljut, vratio se u Rim da prkosi ocu jasuci u punoj ratnoj opremi gradom, uz pratnju lepih dvorskih dama.

    Svoju opstu vladavinu papa Aleksandar VI poceo je uzbudljivo, iznenadjujuci blize i dalje okruzenje, kao i u zivotu. Nakon sto je za svog najmladjeg sina Gofreda privencao Sankiu, pozurio je da se oduzi njenom ocu Alfonsu, imenujuci ga za Napuljskog kralja posle smrti kralja Ferantea. Time je nagradio i bestidnu Sankiu, koja mu se podavala u raskosnoj loznici.

. Prema zapisima BURCARDUSA