|
Nikola Tesla se rodio u selu Smiljanu, kod Gospića u Lici,
1856. godine. Otac mu je bio vrlo inteligentan i odličan
pravoslavni sveštenik Milutin Tesla, rodio se u selu Raduču
u Lici, a umro je 1879. godine. Teslina majka Nikolina se
rodila u Gračacu i potiče iz stare svešteničke porodice
Mandića. Otac je umro još dok je Nikola studirao, dok je
majka doživela svu slavu svoga sina, koju je postigao u
Americi, Londonu, Parizu.
 Nikola
je išao u nemačku osnovnu školu u Smiljanu, završio ju je u
Gospiću, kao i nižu realku a višu je dovršio u Rakovcu kod
Karlovca. Kao mali, Nikola se najradije igrao sa drugarima,
hvatao ptice, čitao ali nikad nije bio besposlen. Drugovi su
ga veoma voleli jer je bio dobar i plemenit. Kad bi mu
ostale neke školske stvarčice delio bi ih siromašnijim
dugovima, a kasnije, kad je porastao i kad se kartao sa
drugovima, izbegavao bi da nosi kući zarađeni novac i davao
bi ga drugima. Po okončanju realke, Nikola je pauzirao dve
godine jer su roditelji bili ožalošćeni smrću starijeg sina.
Potom, i pored insistiranja roditelja da postane sveštenik,
Nikola odlazi na studije tehničkih nauka u Grac i Prag.
Poslednje godine studija, zbog smrti oca, izdržavao ga je
ujak Petar Mandić.
Takodje je studirao i prirodnu filozofiju na
fizicko-matematickom fakultetu Karlovog univerziteta u Pragu,
da bi 1881. godine zapoceo karijeru inzenjera u Budimpesti.
U to vreme postize i svoj prvi uspeh, patentira aparat za
pojacanje glasa kod telefona. Godine 1882. pronalazi
magnetno polje i odlazi na rad u Edisonovu kompaniju. Zivot
naseg velikog naucnika "u belom svetu" bio je mnogo tezi
nego sto je ocekivao. Naime, tamo je sve, kako Tesla kaze,
bilo drukcije, cudnije - ljudi, priroda, nacin zivota.
"Kod njih je sve u zamahu napretka, a mi Srbi smo jos uvek
granicari iz turskih vremena, na mrtvoj strazi zapadne
civilizacije.", sarkastican je Tesla u svojim memoarima.
Po završenim
studijama, Nikola je stupio u službu poštanskog telefonskog
društva i priključivao telefone po kućama. Zatim je jedno
vreme radio i u Budimpešti, ali ubrzo odlazi u Pariz i radi
u Edisonovoj kompaniji. Posle odredjenog vremena, zbog
nesuglasica i razlika u idejama, Tesla raskida saradnju sa
Edisonom i u roku od cetiri godine osniva sopstvenu
kompaniju. Od 1888. godine Tesla prijavljuje sve veci broj
patenata, a sa Vestinghausom sklapa ugovor o njihovom
koriscenju. Nakon potpunog usavrsavanja indukcionih motora,
zapocinje eksperimente sa strujama visoke frekvencije.
Godine 1891. Tesla postize izuzetan uspeh: demonstriran je
prenos naizmenicnih struja (izmedju Laurena i Frankfurta u
Nemackoj) i zbog toga on dobija javno priznanje za njihovo
nalazenje. Ove polifazne struje odmah su patentirane u
Americi, ali ne i u Evropi. Evropa je uvek sve pronalaske i
revolucionarne ideje primala sa dozom skepticizma dok
Amerika oberucke prihvata sve sto moze da je unapredi, ojaca.
Cini se coveku da je gladna pametnih umova koji bi hranili
njen siromasni prosperitet.
Tesla se prvi put vratio u Evropu 1889. i posetio parisku
izložbu sa ujakom Petrom, a drugi put 1892. kada je dobio
poziv Engleske akademije nauka i Društva engleskih
električkih inženjera da održi predavanja o svojim
poslednjim radovima. Povod tome je bilo Teslino predavanje,
održano 8. maja 1891., pred Društvom američkih električkih
inženjera, i koje je izazvalo ogromnu pažnju. Nikola je u
Londonu držao dva predavanja, 3. i 4. februara, a držao ih
je u Faradejevoj laboratoriji, čime mu je ukazana velika
počast. Englezi su sa divljenjem posmatrali Tesline
eksperimente, a "Times" je tom pirlikom objavio:
"...Ako je uopšte štagod bilo u stanju da izazove
oduševljenje za elektricitetom, onda je to sigurno učinilo
veoma značajno predavanje, koje je sinoć g.Tesla održao pred
učenim slušaocima Kraljevske akademije. Njegovi eksperimenti
otvaraju ne samo novo i bogato polje za naučna ispitivanja,
nego su izneli
 više
ili manje jasan pregled nekoliko opštih fizičkih koncepcija
i izazvale osobiti razvoj naših misli i ideja. Radovi
g.Tesle nalaze se na onoj granici gde se svetlost, toplota,
elektricitet, hemijski afinitet i ostale vrste energije
sastaju i međusobno mešaju. Kad čovek razmišlja o njegovim
važnim eksperimentima oseti kao da su stare demarkacione
linije otpale i da izvesni novi i plodni opšti pogledi ne
mogu biti daleko, pogledi pomoću kojih mozemo poći na nove
pronalazačke puteve. Onda se, tako reći nehotice pita: šta
su to električna a šta dielektrična tela, šta su provodnici,
a šta izolatori? Jer, g.Tesla sastavi struju između dva
električna pola, pa onda izmedju njih stavi ploču od
najboljeg izolatora, i ona ne samo da otežava i smeta
prolasku struje, nego ga jos i olakšava. U drugim sličnim
eksperimentima on pokazuje kako se struje visokog
potencijala ne vladaju ni po kakvom pravilu koje vredi za
obične struje. Izgleda kao da nema dovoljno debelog
izolatora, kao da nema vazdušnog sloja kroz koji ne bi mogla
proći električna struja dovoljnog intenziteta. Zatim dolazi
značajno otkriće da ukoliko elektricitet raste, slabi
njegovo dejstvo na čovečije telo. Gospodin Tesla je stajao u
elektrostatičkom polju koje je bilo tako jako da bi upalilo
sijalicu bez žica, i ništa nije osećao. Jednom rukom je
držao kraj žice iz koje je pršteći sipao ljubičasti mlaz
varnica, a u drugoj lampu ili sasvim praznu staklenu cev i
tako propustio kroz sebe struju od nekih 50.000 Volti.
Staklena cev je sijala u njegovoj ruci od tako jake struje,
od koje bi, u običnm prilikama, i jedan stoti deo bio
dovoljan da učini kraj njegovom životu..."
Na početku ovog predavanja Tesla je pomenuo izvesnog
profesora Kruksa, koji ga je još kao đaka oduševio i dao
pravac njegovom radu. Međutim, po završetku predavanja,
Tesli je prišao jedan od najuvaženijih članova Akademije,
čestitao mu i rekao da nije trebalo da pominje profesora
Kruksa, već da jednostavno kaže: "Ja sam Nikola Tesla, rodom
sam Srbin, i evo do kakvih sam rezultata došao u svojim
istraživanjima..." Sutradan, na drugom predavanju, desilo se
da je doslo do kvara na mašinama koje su obezbeđivale struju
za eksperimente, ali je Tesla po instrumentima primetio da
će struje biti još par minuta. Pošto je tad ponavljao priču
sa prethodnog predavanja, rekao je da neće da zamara
slušaoce eksperimentima koje su već videli i prešao na nove,
za koje struju nije dobijao sa mašine na kojoj je došlo do
kvara, već iz gradske mreže za osvetljenje. Po završetku
predavanja, Tesli je ponovo prišao onaj isti Lord i rekao mu:
"Sinoć sam vas savetovao kako je trebalo predavati, a sad
vidim da moram kod vas doći, da me naučite kako se
predavanja drže."
Tesla je potom dobio i pozive od Francuskog društva za
fiziku i Međunarodnog električkog društva da dođe u Pariz i
tu održi nekoliko predavanja. Odazvao se pozivu i postigao
veliki uspeh, kao i u Londonu. Nikola
je potom morao u domovinu jer mu je majka bila na samrti.
Kada je sahranio majku, bio je kratko vreme u Beogradu, a
potom se vratio u Ameriku i počeo da se sprema za svetsku
izložbu u Čikagu. Inače, Tesla je bio omiljen u društvu zbog
svoje duhovitosti i dovitljivosti. U svaki razgovor je znao
da ubaci poneki stih ili misao, jer je raspolagao izuzetno
velikom količinom znanja. Svoja osećanja prema domovini
Tesla je izneo u govoru na banketu, koji je u Beogradu
priređen u njegovu čast:
"U meni može biti nešto, što može biti i obmana, kao sto
češće biva kod mlađih ljudi, ali ako budem sretan da
ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo
za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa
misao biće mi ta, da je to delo jednoga Srbina."
Godine 1943. najsvetlija
licnost 20. veka - Nikola Tesla u velikoj bedi umire na
sveti dan, Bozic, 7. januara, u Njujorku, u tudjoj zemlji.
Ovakav kraj, slozicete se, nikako ne prilici Gospodaru Munja,
coveku koji je osvetlio buducnost.
|
