Ланселот је био један од највећих и најплеменитијих витезова Артуровог Округлог стола. Био је познат као Ланселот од Језера, зато што га је Дама из Језера загњурила у магичну воду када је био дијете. Сер Ланселот, описан као „цвијет витештва“, био је веома привлачан за жене, слично згодном ирском ратнику Дирмуду уа Дубну. Једном приликом, зла полусестра краља Артура, Моргана ле Феј бацила је чини на заспалог витеза и затворила га у тамницу. Захтјевала је од њега да изабере једну од четири чаробнице за своју „миљеницу“ или као љубавницу. Кад их је све убио, укључујући и Моргану ле Феј, витез је признао своју љубав према Гинивер. Све велике авантуре и доживљаји сер Ланселота имали су везе са његовом тајном љубављу. Неко вријеме краљица Гинивер није дозвољавала сер Ланселоту да јој се приближи, али на крају они су потали љубавници. Међутим, сер Мелиган је посумњао и посвађао се са сер ЛАнселотом у присуству краља Артура и Гинивер. Одржан је турнир да би се открила истина. Сер Ланселот је са толиком жестином ударио сер Мелигана по шљему да се од ударца његова глава расцијепила на двоје.

Изгледало је да част задовољена и такође да је краљичина репутација сачувана, али било је других витезова окрулог стола који нису могли да прихвате ову пресуду по оружју. Тако да су сер Агравеин и сер Модред повели 12 витезова у Гиниверине одаје гдје су изненадили љубавнике. Међутим, сер Ланселот кроз борбу успео да извуче, а неколико дана касније спасио је краљицу Гинивер од спаљивања на ломачи. Његови потези су поделили Округли сто и ослабили Артурово краљевство. Артур је започео неуспешну опсаду дворца сер Ланселота у Бретанији. Потом је дошао други још опаснији изазов краљевском ауторитету од стране сер Модреда, краљевског рођака. У бици која је уследила код Камлана, близу Солсберија, већина витезова Округлог стола је настрадала. Краљ Артур је био смртно рањен и одвежен магичним бродом до Авалона. Краљица Гинивер се повукла из спољног свијета и постала калуђерица у манастиру близу Емсберија, гдје је умрла. Сер Ланселот  и Гинивер су се срели само још једанпут прије него што је витез одбацио ратовање и постао испосник.