802.11b је други стандард који је угледао свијетло дана, након .11, а прије .11а. Познат и под називом WiFi (Wireless Fidelity), који се односи управо на 802.11б. Б стандард је био права мала револуција у WLAN-у, имао је пропусност од 11Mbps уз "fallback rate" на 5.5, 2 односно 1 Mbps. То значи ако је јачина сигнала слабија, или је удаљеност међу уређајима повећана ,мрежна опрема прилагођава се увјетима и спушта брзину везе одржавајући је и даље активном. Већина WLAN и WAN мрежа ради на .11б стандарду (у односу на друге WLAN стандарде) па је тако .11б постао референца за WLAN. Највише програма и алата које се могу наћи на интернету су управо за .11б мреже. Варијација на .11б стандард је 802.11б+ који удвостручује пропусност на 22Мбпс односно 44Мбпс уз „Теxас инструмент АЦX100“ chipset.Иако деклариран као 11Мбпс, можда се управо тај уређај да надоградити на фамозних 44Мбпс. Спајање изнад два километра удаљености на 22 Мбпс је одличан резултат. Примарна сигурносна енкрипција је WEP (Wired Equivalent Privacy). WEP се користи у 64, 128 или 256 битном облику. Све Prism1 картице користе 64бит, Prism2 128бит, а ACX100 256бит. Домет ових уређаја варира. Декларираних 500 метара са додатним вањским антенама пење се од 5 км преко 38 км (ZGWireless ) па до невјероватних 300 км уз појачала (Аустралија).

802.11g најновија је иначица 802.11 стандарда која ће дићи пропусносцу од 54Мбпс, али за разлику од .11а на 2.4Ghz! Антене су добављиве али пракса је показала да је домет са 11.г стандардом на 54Мбпс барем на половину .11б уређаја. Свака већа удаљеност је неповољна, и много је исплативије узети .11б+ уређаје .11г уређаји интелигентније користе "autofallback rate", па брзина са удаљеношћу опада учесталије него код .11б+ уређаја сто се осјети.

Радио комуникација код WLAN-ова се обавља у тзв. ISM (Industrial, Scientific & Medical) опсегу фреквенција који је свуда у свијету прихваћен као опсег за чије користење није потребна лиценца - такозвани ФТА (ree to air) спектар. ISM чине три опсега фреквенција: 902 - 928 MHz, 2400 - 2483,5 MHz i 5728 - 5750 MHz. Од њих се, у овом тренутку, најчесће користи опсег око 2.4 - 2.48 GHz. WLAN-ови користе „Spread Spectrum“ модулације које сигнал распростире по широком опсегу фреквенција. Наиме, оне омогућују да више корисника истовремено дијели исти фреквентни опсег без међусобне интерференције, и пружају много већу отпорност на сметње и прислушкивање од модулација 'уског' спектра. Односно, да се сигнал велике снаге шаље преко малог фреквенцијског опсега, показало се да је много боље слати сигнал мале снаге преко ширег фреквенцијског опсега. Уколико на некој фреквенцији из опсега постоји снажна сметња, вјеројатност да ће се послана информација тачно примити је неуспоредиво већа зато сто ће највећи дио сигнала бити пренесен, а да сметња неће имати никакав утјецај на њега. Ова технологија је развијена још прије око 50 година и то за војне примјене са циљем да буде максимално отпорна на ометања, интерференцију и прислушкивање.