Већи део града лежи у долини реке Влтаве, док је остатак у долинама 9 малих притока. С леве стране у реку се у граду улива 5 потока, а са десне 4. Део реке Влтаве кроз Праг дугачак је 30 километара, а средња дубина на овом потезу је 2,75 m (најдубља 10,5 m). Влтава у Прагу прави велику окуку и обилази девет острва.

У граду Прагу живи 1.181.610 становника, што је преко 10% становништва државе. Већина станује у бројним околним насељима на ивицама градског подручја. Историјски центар града има око 40.000 житеља. Из статистика се може закључити да додатних 300.000 ради у Прагу, иако нису регистровани као становници.

Стопа незапослености је 3,4%, што је око 20.000 људи.

Праг је основан у IX-ом веку по доласку Словена у Чешку, и брзо је постао седиште њених краљева, од којих ће неки достићи царски положај у изборном Светом римском царству. На тај начин, Праг је у неким периодима био престоница целог царства.

Град је достигао свој зенит у време владавине Карла IV, који је изградио Карлов мост, Катедралу Светог Вита, прву готичку катедралу у Централној Европи, у априлу 1348. основао је Карлов универзитет, један од првих универзитета северно од Алпа, и проширио град ка истоку и југу. Дана 3. априла 1347, потписао је декрет о највећем средњевековном урбанистичком подухвату у Европи, који ће променити демографску слику Прага. Одлучио је да уједини разна насеља и створи „Нови град“. Овај град је настао на окуци реке Влтава, заштићен тврђавама Старог града, са геометријски пројектованим улицама. Године 1355, Праг је постао престоница Царства. Последње године владавине Карла IV, 1378, Праг је имао 40.000 становника и био један од највећих градова Европе.

Као културни и економски центар Чешке, Праг је привлачио многе чувене уметнике и научнике, као: Јана Хуса, Франца Кафку, Бохумила Храбала, Волфганга Амадеуса Моцарта, Антоњина Дворжака, Вацлава Хавела, Алберта Ајнштајна.

Вековима Праг је био мултиетнички град, са чешким, немачким и јеврејским становништвом. После немачке окупације у Другом светском рату (1939), велика већина јевреја је нестала у холокаусту. Грађани којима је немачки језик био матерњи, а који су представљали већину до 19. века, протерани су после рата.