Evidentno je da je Le Corbusier transkribovao prva iskustva koja je stekao istražujuci egzistenciju Partenona u prostoru i vremenu: usamljeni objekat, okružen nepreglednim prostorom, zatim jednostavnost, belina, proporcije, odnos svetlosti i senke. Koristeći dekorativni minimum stvorio je vanvremenski - nestvaran artefakt, esencijom ranijih stilova i svojih koncepcija shvatanja porodične kuće, u čemu je itekako bio potkovan tokom perioda svog samoizgrađivanja. Sva prethodna eksperimentisanja, uvođenja novih elemenata i njihova usklađivanja doživela su ovde stvaralačku sintezu u jedan novi organizam. Iskristalisan je dugo traženi prostorni ton te je Savoy-a prelomna tacka Corbusierovog stvaralaštva koja mu je otvorila vrata za dalji razvoj. Doprevši do suštine svoje teorije on je sam sebe potvrdio i zlatni preseci i odgovarajuce proporcije našli su ovde široku primenu. Le Corbusier je uvideo da ce ga produbljivanje teorije o proporcijama odvesti dalje… i došao je 15 godina kasnije do ključa formule - Modulora, koji će koristiti do kraja svog stvaralaštva.
Vila Savoye je svakako impozantno delovala kada se uzme u obzir da je to vreme nemog filma i prvih pokušaja zvučnog filma, prve automatizovane telefonske centrale, leta dirižabla oko Zemlje.
U duhu tadašnje borbe za tipizaciju i serijsku proizvodnju Le Corbusier je zamislio plan čitavog naselja u okolini Buenos Airesa koje bi bilo sastavljeno od više tipiziranih Savoye-a.