Нарочиту пажњу треба посветити избору лозне подлоге.Ако се, на примјер, употреби лозна подлога на земљишту са већим садржајем креча од онога који та подлога подноси, наступа жутица (хлороза) и поремећаји у исхрани.Због овога ће се чокоти брже или спорије сушити, па виноград неће дати задовољавајуће приносе.

    Узорци земље за испитивање садржаја креча узимају се са више места.Већи број узорака, ако је површина на којој ће се подизати виноград већа и уколико је земљиште неуједначеније.Узорци се узимају посебно из слојева земљишта по дубини (20-40 цм и дубље).Поред садржаја креча, у овим узорцима се може испитати и садржај хумуса и хранљивих састојака, као и утврдити механички састав земљишта.Сваки узорак је 1/2-1 кг.Посуши се, ставља у кесе и обележи знацима место и слој одакле је узорак узет и шаље на испитивање организацији која ова испитивања врши.

Избор сорти винове лозе

            Успех у подизању винограда, поред осталог, зависи од правилног избора лозне подлоге. Сорте винове лозе и квалитета садног материјала.Сорти европске (домаће, ронде) винове лозе има преко 5000.Која ће се од њих гајити зависи од: положаја земљишта, особина земљишта, климатских прилика, саобраћајних веза, циља гајења и сл.Правилан избор сорти, односно сортимената, има пресудан утицај на продуктивност и квалитет.Шаренило сорти у нашим виноградима са истом формом чокота и примењеном технологијом гајења знатно умањују и количину и квалитет приноса.Наша земља је чланица Међунаронде организације за винову лозу и вино.Ова организација је донела закључке који обавезују чланице да изврше реоргазизацију виноградарства ради заштите географског порекла вина и увођења међународног виноградарског катастра.

            Спроводећи споменуте закључке, код нас је по социјалистичким републикама и аутономним покрајинама извршена територијална подела и организација виноградарских реона, подреона и виногорја, а исто тако и измена и допуна сортимената винове лозе и лозних подлога.  Сорте винове лозе су разврстане у групе: препоручене, дозвољене и забрањене.Сагласно међународној класификацији, по законима о вину социјалистичких република и аутономних покрајина, омогућава се производња вина: врхунских (висококвалитетних) – са географским пореклом, квалитетних – са географским пореклом, стоних вина – са географским пореклом и стоних без географског порекла.Прецизиране су особине појединих категорије вина.

            Све сорте винове лозе класиране су по употерби грожђа на 2 групе:

1. Винске сорте

2. Стоне сорте

Винске сорте

Према боји бобица, односно вина, сорте су груписане у сорте за бела и сорте за обојена (црна) вина. 

Сорте за бела вина

            Према квалитету вина која се од ових сорти добијају, сврстна су у обична,стона,квалитетна и висококвалитетна вина.У сорте за производњу обичних вина убрајају се: сланкаменка бела. Динка бела, смедеревка, пловдина,краљевина и др.Сорте за стона вина су: динка  црвена, бакатор бели, малвазија бела, жупњанка и др.У сорте за производњу квалитетних вина су: бувијеова ранина, кркошија, багрина, силванац зелени, фурминт, ризлинг талијански,ризлинг банатски, сиријум и др.У сорте за висококвалитетна вина се убрајају: ризлинг рајски, траминац црвени, бургундац сиви, совињон, мускат отонел, неопланта и др.   

  Такође, постоје и бесемене сорте за прераду и сушење: перлет, султанина бела, београдска бесемена и др.