НЕГА  ВИНОГРАДА  ДО  СТУПАЊА  У  РОД

        У првим годинама по садњи до ступања у род у винограду се обављају радови у циљу јачања чокота и стварања облика стабла.У младим виноградима се обацљају радови који сачињавају део радова у подизању винограда.

Обрада земљишта

   Ппи садњи винограда се земљиште угази и сабије па је потребно извршити орање са дрљањем и тањирањем.Ако је садња вршена у јесен, потребно је, такође, извршити орање, али без тањирања и дрљања.У току године се врши неколико (4-5) култивисања (прашења) ради уништавања корова и покорице, у циљу очувања влаге.Исто се тако врши разбијање покорице на хумкама.У почетку разбијање покорице омогућава лакше избијање ластара, а касније спречава губљење влаге.У јесен, по паду лишћа, врши се загртање чокота.У пролеће се чокоти одгрну, а преко године и у следећим годинима врши се неколико култивисања годишње.

Уклањање површинских жила

    Из горњих слојева подлоге и из вијоке могу се развити жиле, које се називају брандуси.Оне су штетне по чокот, јер умањују развој доњих жила, а с обзиром да се развијају у горњем слоју земљишта, у коме је влага критична, оне доприносе слабијем развоју и евентуално угињавању чокота, због чега се уклањају.Прве године у другој половини јула, хумке се растуре и ноже посеку површинске жиле, а хумке опет направе.У августу месецу се ово обави поново, али се хумке до јесењег загртања не праве, већ чокот остаје незагрнут. чиме се излажу сунцу и ваздуху, те боље одрвењава.

    Идућих година, у току неге младих винограда, увек се при резидби секу површинске жиле и изданци.

Ђубрење

    У току гајења младог вионграда врши се ђубрење:

• азотом и мањим количинама фосфорног и калијумовог ђубрива

• микориђубривима уколико је пораст слабији.

    Азотна ђубрива, зависно од облика азота у њима, уносе се у пролеће, у једном наврату - ако се ради о амонијачном и амидном ђубриву или у неколико наврата - ако се ради о нитратовом ђубриву, у количини од око 200-300 кг/ха.Када се ради о киселом земљишту, а ако киселост при подизању винограда није регулисана, уноси се креч у количини одређеној према подацима анализе земљишта.

Резидба винове лозе

    Младе винограде треба резати зависно од форме чокота, који се жели гајити, а уз то и да би у првим годинама по садњи чокоти ојачали.

    Зелена резидба  је допуна зреле резидбе и у почетним годинама формирање чокота, ако и касније, у родним виноградима обухвата: лаћење ластара, уклањање заперака и скраћивање ластара.У младим виноградима се врши лачење непотребних ластара, зависно од форме стабла који се жели добити.Прекраћивање ластара и заперака у младим виноградима се своди на најмању меру, с обзиром да захтевају доста људског рада, а не могу се маханизовати.

Везивање лозе

    Везивање обухвата: везивање стабла, везивање зрелих ластара по резидби, везивање зеленихластар и повлачење ластара између 2 реда жице.Стабло чокота се привезује уз побијене притке, како би расло усправно.Врши се рафијом или пластичнм материјалом.Лето расти се везују ако треба да дају кордунице или друге делове чокота да би се развијали у правцу који је за форму чокота предвиђен уз постављену жицу рафијом.Код савремених форми гајења чокота, везутју се само леторасти који ће се идуће године користити за формирање стабла, док се остали остављају да се слободно развијају, али да не леже по земљи.

Попуна празних места

    При најквалитетније извршеној садњи винограда дешава се да се известан број калемова не прими.Велика је штета имати и винограду презна места, те се првих година по адњи врши попуна.Истим садним материјалом као и сама садња, с тим да се нега обавља као и посађеног садног материјала.

Заштита винове лозе

    Младе винограде треба штитити од болести и штеточина, мразева и града.Младе, зелене делове чокота оштећују племељача и пепелница и неке штеточине.Од палмењаче се винова лоза штити прскањм, просечно, сваких 10-20 дана, кишних година и чешће - од јуна до конца августа.За прскање се користе органски фунгициди или бакарни препарати.Од пепелнице се виноград штити запрашивањем сумпорним препаратима, или у раствор средства за прскање против пламељаче дадтвати средства на бази сумпора, те се врши комбиновано прскање.

    Заштита од штеточина врши се само у случајевима њихове појаве употребом средстава у моменту када је то, с обзиром на биологију штеточине, најефикасније.Заштита винограда од мразева постиже се загртањем делова ластара земљом, чиме се спречавају оштећења од зимских мразева.Штете од пролећних мразева се избегавају каснијим одгртањем чокота, односно настојањем да пупољци касније крену.За заштиту од познатих пролећних мразева препоручује се паљање незрорелог стајњака или мокре сламе, чиме се ствара димна завеса над виноградом, што спречава спуштање хладног ваздуха до земље и стабла чокота, те се избегава снижавање температуре до граница штетних за ластаре.Прскање винограда водом пред зору, када температура почне падати испод 0*, доприноси да се избегну оштећења нежних делова лозе и до -6*.Град, зависно од величине зрна, дужине падања и времена појаве, наноси већу или мању штету деловима чокота.Заштита се састоји у спречавању образовања честица леда и њихов пад на виногарад употребом противградних ракета.