Кембриџ,УК
Кембриџ, свјетски познато име, је место посјећено од стране многих, те стога и значи различите ствари различитим људима. За већину оних који живе тамо, то је древни град поносан на своју старост, развијен трговачки центар, који је познат по хладном, сјеверном вјетру, за друге, то је нови трговачки центар, добитник интернационалних признања за своје успјехе у маркетингу због својих технолошких иновација и предузетништва.
У основи, Кембриџ дугује своју славу универзитету који преузима његово име, носећи завидну репутацију на пољу интелектуалних достигнућа и за историјску и архитектонску величанственост својих колеџа.
За почетак, осврнимо се на историјски контекст овог града. Још из периода неолита потичу докази о људским активностима на овом подручју, али с доласком Римљана Кембриџ добија на важности. Њихове легије су пребродиле ријеку, нама данас познату под именом Кам и учиниле је важном везом њиховог пута, Via Devana, између њихових главних логора у Колчестеру и Линколну. Они су саградили утврђење на, сјеверно од ријеке, и њихова насеља су постала преноћишта за легије које су ишле у походе на сјевер.
Кад су Римљани напустили Кембриџ око 400 АД, то је био град у развоју, али Европа је тонула у Мрачни Средњи вијек. Када је 695. група монаха дошла у Кембриџ из Елија у потрази за каменим ковчегом за Св Етхелдреду, оснивача њиховог манастира, ступили су у уништено и напуштено насеље.
До доношења Књиге Судњег дана 1085, заједница се обновила са 2000 становника. Нормани препознају њену важност и граде тврђаву на мјесту римског насеља од које желе да задржи Саксонске побуњенике, у опасним сумпорним мочварама.
Едвард I (1239-1307) хтио је да обнови и претвори Нормански дворац у своје највеличанственије упориште на истоку, али пре него што је успио да то оконча један наизглед безначајан догађај је био на путу да преобрази Кембриџ и доведе га до осам вјекова интелектуалне славе.
Године 1209. неколико учитеља и ученика је побјегло из града универзитета Оксфорд, гдје су немири и нетолеранција чинили њихов живот неподношљивим. Неки од њих пронашли су свој пут до Кембриџа и, иако су живјели у мокром и осредњем смештају, назирали су се почеци великог универзитета.
1226 је вријеме првог помињања управника, а постојали и статути универзитета већ око 1250. Кембриџ је постао универзитет у пуном смислу те ријечи. Тамо је била организована школа, низ магистара, ту су умјетност и теолошки факултет, студенти су долазили из далеких крајева, добијали привилегије, а све више су прихватани и од стране државе. 1318, папа Иван XXII је званично признао створену академску заједницу у папској були, назвавши Кембриџ Studium Generale. Био је потребан бољи смештај за предаваче и студенте, тако да су домови и дворане обновљени. 1284 основан је Петерхаус, први колеџ; до 1352 је постојало седам сличних фондација, а до 1475 чак дванаест. Факултети и универзитетске зграде су проширене, основане су богословске, умјетничке и правне школе, као и библиотека.
Од оснивања Кингс Колеџа 1441, до оснивања Тринити колеџа 1546, универзитет је растао и стицао међународну репутацију. Сер Вилиам Сесил, касније Господин Бергли, министар и управник Универзитета краљице Елизабете је подарио Кембриџу статуте који су остали непромијењени 300 година. Он је инсистирао, на пример, да сви студенти буду чланови универзитета - као што се захтијева и данас. Велике овлаштења су одобрена, магистрима и старијим члановима и Кембриџ је почео да се мијења у олигархију. Кембриџ је у великој мјери и завичај Оливера Кромвела, јер је он рођен у оближњем Хунтингдону 1599, био је студент у Сидни Сасекс колеџу, а представљајући Кембриџ
у Малом и Великом Парламенту учинио је град сједиштем Eastern Association Company. 1960 његова глава је коначно сахрањена, тајно, у капели његовог колеџа. Упркос Кромвеловом утицају многи колеџи су остали ројалистички и слали су велики дио прихода у помоћ краљу.
Колеџи су углавном оснивани као вјерске школе , али 1750, под утицајем Сер Исака Њутна, који је био професор математике тридесет и три године, математика је постала обавезан и главни предмет студија. Педесет година касније, опсег предмета је био ревидиран и проширен; класични трипоси ( назив за испитивање које води до дипломе) уведени су 1824, математика престаје бити обавезна 1850, природне науке су уведене 1851, инжењерство 1894, а сви вјерски тестови су укинути 1871. Данас се предаје више од четрдесет предмета.
Након Краљевске комисије 1920, факултети су реорганизовани. Универзитет је морао да преузме све јавне наставе са колеџима који су задржавали појединачну одговорност за надзор својих студената.
Данас, на универзитету постоји самоуправно тело које је одговорно и за издавање потврда о стеченим дипломама. Кембриџ сада има око 11.700 студената и око 5800 дипломираних, а 11 посто од укупних прихода долазе из преко стотину различитих земаља изван Велике Британије. Само једна трећина пријављених се прими.
Колеџи као што је Оксфорд су у потпуности самоуправана корпоративна тијела која поседују имовину и стварају приходе. Они су одговорни за примање студената, за њихов смештај и бригу о њима. Држећи се чврсто свог средњовјековног факултетског система и традиције блиског контакта наставника и студента, одржавају и завидан извор интелектуалне виталности.
Уз Трампингтон Улицу се простире један од највећих светских музеја универзитета, Фицвилијам, назван по 7. виконту Фицвилијаму, чија изванредна колекција, предата Универзитету у Кембриџу 1816, чини језгро ове величанствене ризнице.
Данас, Град Кембриџ је изузетна мјешавина малих тржница града, светски чувеног универзитета и светски познатог центра технологије двадесет првог века. Међутим, његова, вјероватно највећа слава, је архитектонски сјај колеџа.
