Јапанска историја

Јапан је вијековима био изолован од осталог свијета. Управо због те изолације Јапан је развио другачију културу од већег дијела Азије, а прије свега од Кине која је била увијек водећа земља у Азији и јача култура, од које су Јапанци уствари и преузели писмо. Касније је то писмо било модификовано и поједностављено тако да се данас увелико разликује од кинеског.

Први Европљани који су пристали уз јапанску обалу били су Португалци(1542.). Због свирепости странаца, Јапанци су затворили сва пристаништа за стране бродове. Потпуна изолација трајала је до 1854.када су амерички бродови изнудили право на пристајање у неким лукама. Одмах су слична права добиле и неке европске земље. У то вријеме Јапан је још био средњовјековна феудална држава. Сву политичку власт имали су шогуни – нека врста обласних кнезова, док је цар био само највиши вјерски поглавар. До одлучујућег преокрета дошло је 1868. Подржан од грађанства, цар је узео власт у своје руке. Од тога времена Јапан се ванредно брзо развио у модерну индустријску државу. Већ 1894/95.године (кинеско – јапански рат) и 1904/05. (руско – јапански рат) млади јапански империјализам почиње да осваја туђе територије. У годинама између два свјетска рата Јапан је освојио бројне територије на подручју Кине, Индокине, Индонезије и Филипина.

Док је у Великом рату(Први свјетски рат) Јапан био на страни(без већег учешћа) Савезника, у Другом свјетском рату прича је била другачије. Јапан је у тај рат ушао у савезништву са Њемачком и Италијом, и била му је обећана читава Азија. Јапанци су напали Кину, и освојили њен већи дио. Сједиште су успоставили у освојеној кинеској провинцији, Манџурији. Свргнутог(од стране комуниста) кинеског цара поставили су за марионетског цара Царства Манџурије коју су преименовали у Манџукво. Јапанци су над Кинезима вршили страшне експерименте, на којима су тестирали нова оружја, љекове, отрове,итд. Изговор су налазили у тврдњи да су Кинези инфериорна раса у односу на јапанску нацију.

Јапан је предузео највећи ризик нападом на САД. Бомбардовали су пацифичку флоту америчке морнарице која је тада била усидрена на Хавајским острвима, у луци Перл Харбор. Иако је напад био изненадан, ефикасан и без милости, Јапанци су пропустили прилику да тада униште читаву флоту, а та прилика је била огромна и због те грешке Јапанци ће убрзо платити стоструко. Освета Американаца је убрзо дошла. САД које као да су једва чекале јапански напад искористиле су то да себе покажу као нову водећу велику силу у свијету. Након побједе на Филипинима (кључне битке: Гвадалканал и Тарава) Американци су убрзо били у прилици да нападну копно Јапана. Тај напад се десио, али не конвенционалним методом:борбом. Американци су искористили прилику да на Јапану испробају њихово ново оружје: атомску бомбу. Двије атомске бомбе су бачене: једна на Хирошиму, једна на Нагасаки. Након тога, јапански цар потписује безусловну капитулацију, чиме се завршава јапански сан о контроли и управљањем цијелом Азијом и супериорнисти јапанске нације у односу на остале.

Након тога, Јапан је водио мирнодопску политику. Сада Јапан своје битке бије само на пољу економије и индустрије, без учешћа у трци наоружавања. Јапан је од Другог свјетског рата забиљежио незапамћен успон на економском плану, а њихова индустрија је најразвијенија у свијету. У Јапану се готово сваке године дешавају открића у пољу медицине, електронике, роботике(јапанској роботици нико у свијету не може ни изблиза парирати, а камоли се с њом такмичити). Упркос свом том развоју, и порасту стандарда, Јапанци су задржали своје основне карактеристике које их красе већ хиљадама година: лојалност држави, пожртвованост, преданост раду и скромност.