О Јапану
Јапан је острвска држава у близини густо насељеног континента Азије. Обухвата 4 острва:
1. Хоншу – 229 952 км²
2. Хокаидо – 78 411 км²
3. Кјушу – 35 660 км²
4. Шикоку – 17 760 км²
Јапанска острва, лоцирана дуж источне обале азијског континента, налазе се у врло немирном појасу Пацифика. Када би ивична мора око Јапана нестала, вишемилионски јапански градови нашли би се на надморској висини од 10 000 м. Јапан се налази у изузетно трусном подручју. Земљотреси гутају бројне људске животе и проузрокују огромне материјалне штете. Друга карактеристика је низ живих (60) и угашених (преко 500) вулкана. Вулканска лава и пепео прекривају велике површине особито у средњем дијелу Хоншуа. Јапан је претежно планинска земља, јер планине заузимају око 80% укупне површине. Само једна шестина државне територије је погодна за земљорадњу. Планински вијенци су јако рашчлањени. Међу њима леже бројне долине и котлине, веома густо насељене. Јапанска острва се протежу правцем југозапад-сјевероисток на растојању које одговара удаљености између Венеције и Санкт-Петербурга. Климатске разлике између сјевера и југа су, међутим, изразитије него оне између Венеције и Санкт-Петербурга, јер уз јужну обалу Јапана протиче топла морска струја Куро-шио, а уз сјевероисточну обалу протиче хладна струја Оја-шио. Због океанског положаја и топле морске струје, на југу преовлађује суптропска клима, која у централном дијелу прелази у умјерено топлу климу. Падавина у Јапану има преко цијеле године. Љетње падавине на подручјима изложеним источним вјетровима доносе љетњи монсуни, а зимске зимски монсун, који дува са азијског континента.
Захваљујући педолошким и климатским приликама, у Јапану се могу гајити све врсте култура које успијевају у суптропском и умјереном појасу. На крајњем југу добијају се три, у средишњем дијелу двије, а на сјеверу једна жетва. Суше, поплаве и јесењи тајфуни често наносе велике штете. Најважнија ратарска култура је пиринач, којим је обично засијано око 60% плодних површина. У сушнијим предјелима гаје се пшеница, јечам, соја, слатки кромпир и поврће. Производња чаја и воћа је такође веома значајна. Дуду заузима знатне површине, па је производња природне свиле у Јапану веома распрострањена. За социјалне прилике је карактеристична велике уситњеност земљишњих посједа. Трећина газдинства има до 5 ха. Посједи се обрађују високо развијеним пољопривредним машинама. Доста тешке аграрне прилике ублажене су двјема жетвама годишње у већем дијелу земље, па су, уз брижљиву обраду и интензивно ђубрење, и приноси веома високи. Правих сеоски газдинстава скоро да је нестало. Преовлађују она са једним или два члана запосленим у индустрији, рибарству, шумарству или другим дјелатностима.
Сточарство је у Јапану слабо развијено, усљед недостатка сточне хране, али је рибарство веома развијено. По улову рибе Јапан је на првом мјесту у свијету. Највећа ловишта су тамо гдје се додирују топла(Куро-шио) и хладна (Оја-шио) струја. Сем тога, по свим океанима свијета, велики јапански рибарски бродови лове рибу и одмах је сами прерађују. Главни рибарски центри су Шимоносеки и Хакодате. Уз јужне обале се у мору налазе ''повртарске парцеле'' гдје се гаје посебне врсте јестивих алги. Значајне приходе Јапан добија од узгоја бисера(50% свјетске производње)
Развој јапанске индустрије почиње крајем деветнаестог и почетком прошлог вијека, а до њехог успона дошло је између два рата. Упркос недостатку сировина(сем дрвета, пирита, сировина за керамичку и стакларску индустрију и природне свиле), радиност, скромност, стручност и радни елан јапанско народа допринијели су снажном порасту индустрије. Ивози се првенствено, текстил, метални производи, машине, бродови, оптички и прецизно-механички апарати, аутомобили, хемикалије и керамика.
Јапан има врло густу и савремену саобраћајну мрежу у којој све већу улогу имају субер брзи возови који повезују јапанске индустријске центре, тј. Велике градове. Веома је развијен и обални саобраћај. Највећа пристаништа су: Јокохама, Кобе, Осака, Токио, Кош, Нагасаки и Нагоја. Јапанска морнарица је по тонажи друга у свијету.
