Secesija je poslednji umetnički univerzalni pravac koji je uspeo da unese sopstveni umetnički pečat u sve oblasti modernog života, stvorio je modu i stil života na kraju 19. i početkom 20. veka iako je u različitim zemljama nastupao pod različitim imenima. Secesija je pravac koji se odrazio pre svega u visokoj umetnosti arhitekture, slikarstva i skulpture međutim, takođe je ostavila jasan pečat i u dekorativnoj i primenjenoj umetnosti.
U različitim zemljama ovaj pravac je poprimio različita imena. U Austriji
bio je poznat kao Bečka secesija (nem. Winer Secession), u Nemačkoj kao
Jugendstil (nem. Jugendstil, po avangardnom časopisu "Jugend") u Francuskoj i
Belgiji kao Art Nuvo (fr. Art Noveau) u anglosakonskim zemljama kao Moderni stil
ili Liberti (engl. Modern Style или
Liberty), u Kataloniji (Španija) kao katalonski modernizam (katal.
Modernisme catalŕ), u Italiji su ovaj pravac zvali Cvetni stil
(ital. Stile floreale), a u Rusiji Svet umetnosti (rus. Мир искусства).
Glavne karakeristike
Ovaj umetnički
pravac se razvija u Evropi i SAD polovinom 19. veka i potpuno se razvio 1900.
godine. Nastao je kada se naglo razvija privreda i kao reakcija protiv privredne
civilizacije, koja želi povratak na zanatsku proizvodnju i smatra je kao lek
protiv privrednog kiča.Secesija pokreće industrijski dizajn.
Za glavne znakove secesije smatra se ornamentika, a daje se prednost površini, i primenjuju se neobične boje te se estetski koriste različiti materijali. Secesni ornament izjašnjava poseban kvalitet secesnog osećanja i teži ka izravnanosti u osećanju. Secesna linija je valovito razvijana krivulja koja izaziva osećenje pokreta u površini u kojoj je monotonija sprečena upotrebom neobičnih boja. Ona traži neobične boje i slaže ih po principima harmonije i kontrasta. Secesija se okreće ravno ka prirodnim formama u ornamentu kao što su list, cvet, ljudska i životinjska tela.
Secesija u arhitekturi
Secesija se razvija u arhitekturi kada novi način konstrukcije od armiranog
betona i čeličnih konstrukcija zahteva i nove pristupe u rešavanju objekata, u
slikarstvu, skulpturi i primenjenoj umetnosti (nameštaj i vitraži), i u
literaturi. U arhitekturi kod Antonija Gaudija otkrivamo arhitekturu punu
iznenađenja i on se ne zalaže za bilo koji oblik funkcionalnosti, dok se u
Čikaškoj školi u SAD ostvaruju nove strukture te se odbacuju svi nekorisni
ukrasi i okrecu se čistoj funkcionalnosti a u Evropi su u ovom pogledu najviče
odmakli u Belgiji i Holandiji kod Henrija van de Veldea i u suprotnosti je sa
arhitekturom Viktora Horta koji je u Brislu upotrebio gvožđe i ostvario svečane
fasade zgrada.
Secesija u slikarstvu
Među mnogim slikarima naročito je naklonjen
ovom stilu Gustav Klimt i zaboravljen je izlazkom iz mode ove dekorativnosti.
Prva dela Pabla Pikasa spadaju takođe u secesionistička dela i ako je ovog
umetnika "otkrio" kritičar i pobornik avangardnog slikarstva Apoliner.
Secesija u raznim
zemljama
Art Nuvo ili „Art Nuoveau“ je umetnički i dizajnerski pravac koji je kulminirao
početkom 20. veka započeo je 1880.godine i doživeo kulminaciju 1892.-1902.
godine.
U Italiji, „Stile Liberty“ je nazvan po londonskoj prodavnici koja je prodavala
modernu dizajnerski robu proisteklu iz pokreta "Arts and Crafts".
Jedna od najvažnijih karakteristika ovog stila je dinamična, valovita linija
puna ritma. Oblici izgledaju kao da će oživjeti i "rastu" u forme poput biljaka.
Kod nas je ovaj pokret relevantan kulturnim i umetničkim zbivanjima u drugim
evropskim zemljama gde se javlja pod različitim nazivima: "Sezession" Austrija,
"Jugendstil" Nemačka, "Art Nouveau" Francuska i Engleska, "Modern Style"
Engleska.
Zajednički program svima bio je prekid s tradicijskom,
akademskom umetnošću 19. veka i stvaranje novih oblika umetničkog izraza.
 |
 |
 |
 |
 |
 |