Haldejsko carstvo

Haldejskim ili Novovavilonskim carstvom se naziva period u istoriji Mesopotamije od 626. do 539. godine p. n. e. Haldejom je nazivana Mesopotamija od 12. veka p. n. e. po Haldejcima, semitima koji su od tada naseljavali oblast na jugu međurečja osnovavši državu Primorske zemlje. Osnivač Haldejsog carstva je Nabopalsar, koji je uspeo da se otrgne asirskoj kontroli. Carstvo svoj vrhunac doživljava za vreme Nabukodonosora II, da bi na kraju bilo oboreno od strane Kira, persijskog vladara. Iako država nije dugo trjala njen razvoj i pad su jako dobro dokumentovani u izvorima. Odigrala je veliku ulogu u međunarodnim odnosima i ostavila trajne posledice na region.

Krajem drugog milenijuma južnu Mesopotamiju su naselili Haldejci, semitsko pleme koje je došlo sa zapada podstaknuto migracijom Armejaca. Stvorili su državu na prostoru nekadašnjeg Sumera i Akada i nasledili predhodnu kulturu koju su zatekli kod Kasita koji su tada vladali Mesopotamijom. Od svog dolaska su potpadali po vlast moćne asirske carevine. Vladari Haldeje, kako je u to vreme nazivan taj prostor, su se oslanjali na Elam pokušavajući da obnove nekadašnju moć vavilonske države. 627. godine p. n. e. preminuo je asirski vladar Asurbanipal. U to vreme je u Mesopotamiji njegov namesnik bio Kandalun koji je takođe umro iste godine. Vavilonska hronika navodi da je 626. Vavilonom vladao haldejac Nabopalasar, ali ne iznosi nikakve pojedinosti iz kojih bi se dalo zaključiti kako je došao do vlasti. Kod Josifa Flavija, koji prenosi izveštaj Bersosa, stoji da je Nabopalsar bio jedan od Asurbanipalovih generala. Pošto su vladar i namesnik Vavilonije umrli on je verovatno iskoristio svoju vojničku moć i uzurpirao vlast. Uzurpaciju nisu odobravali ni Asirci ni njegovi sunarodnici, tako da je Nabopalasaru trebalo 10 godina da se učvrsti na tronu i ovlada čitavim međurečjem. Vodio je duge i teške ratove sa gradovima Uruk i Nipur. Opsade su bile duge, pa Vavilonska hronika beleži da su 620. godine p. n. e. stanovnici Nipura prodavali svoju decu da bi se prehranili. 616.p. n. e. je uspeo da suvereno zavlada i okrene se spoljnoj politici. Sklopio je savez sa Medjanima, odnosno sa njihovim vladarem Kijaksarom u cilju rušenja Asirskog carstva koje je već bilo oslabljeno. Zajedničkom akcijom u bici kod Ninive 612. godine p. n. e. uništili su asirsku državu i osvojili asirske centre Asur, Trabis, Kalhu i Haran gde se bitka odigrala 610. p. n. e.Nakon toga se okrenuo zaštiti severnih granica. Egipat je bio nova narastajuća sila koja se u to vreme konsolidovala i ponovo ovladala Sirijom, Palestinom i Fenikijom. Faraon je nametnuo danak Jerusalimu, a Asircima pružio pomoć u borbi sa Haldejom. 605.godine p. n. e. kod Karhemiša, Egipćani i ostaci asirske vojske su pretrpele poraz od Nabopalasara i Kijaksara. Sledeći sukob kod Hamada u Siriji je takođe bio poražavajući po Egipat. Ubrzo posle bitke kod Hamada Nabopalasar umire, a preso nasleđuje njegov sin Namukodonosor II.