Mesopotamija je reč grčkog porekla. Stanovnici su Sumeri- azijski narod na jugu, Akadi narod semitskog porekla na severu. U religiji veliku ulogu igra priča o potopu a koji svakako ima i istorijsku podlogu i zna se da je na kraju Džemedetnarskog perioda bio ceo red potopa i otuda priča i mit. Na ovom područiju su se razvijale kulture Sumerska, zatim Akadska pa Vavilonska i Asirska.

Sumersko Akadska kultura (2900.- 1950. p. n. e.) javlja se rano s tim da su neki gradovi najpre u Sumeru imali prednosti i značaj od ostalih. Tako Ur u Urskoj dinastiji od 2280.- 1600. p. n. e. (a posle njega Uruk i Lagas)  osnovana je država u Sumeru koja se prostirala sve do sredozemlja. Posle dvadesetak godina pod Saragonom nastala je prva monarhija koju su kasnije proširili Akadi od sredozemlja do Elama. Posle su vladale dinastije Ura i uspele da postave svoju vladavinu. Period Džemedetski traje od 2900. do 2600. p. n. e. ranodinastički period Ura I od 2500.- 2400. p. n. e. akadski period 2350.- 2170. p. n. e. i period III dinastije Ura 2050.- 1950.p. n. e.

Staro Vavilonska kultura (1955. p. n. e.- 1725. p. n. e.) i cvat vezan je za kralja, dotle manje poznatog Vavilona Hamurabija (1955.- 1725. p. n. e.) ili prema novim podacima 1729.- 1686. p. n. e. koji je postao glavni grad Elama. U srednjoj i južnoj Vaviloniji u periodu Isu- Larsa traje još tradicionalna Sumersko Akadska kultura. U Isuu su Semiti a u Larsi Elamske dinastije- Larsa je pobedila ali je kasnije izgubila rat sa Vavilonom. No ni Vavilonsko carstvo nije dugog veka i uništeno je najezdom armejskih beduina i zamenjuje je kultura Basita i Hurita i najzad Hetita. Ovi poslednji su imali i veći značaj. Vavilonska kultura je postepeno propala a naročito je bio buran period iz najezde Hiksosa koji su indoeuropskog porekla i došli su u Malu Aziju i svrgli Kasitsku dinastiju koja je vladala od 1746.- 1171.p. n. e.

Asirska kultura se datira u 1115.- 612. p. n. e. i ako najstariji spomenici ove kulture sežu u III milenijum i pod uticajem su sumerske umetnosti a kasnije i Vavilona u vremenu njegovog procvata. U vreme političkog procvata Tiglatpilers i (1115.- 1093. p.n. e.) i Asurbanipala (668.- 626. p. n. e.) beleži se uspon kulture Asira. Vladari su se oslanjali na snažnu vojsku i vladali su osim međuriječijem i Sirijom, Palestinom,Kilikijom i Kiprom a i Egipta jedno vreme a i ovo je carstvo završilo kao i predhodna invanzijom indoevropskih naroda koji su dolazili u valovima i nastanjivali se pod Kavkazom iz predela današnje Indije- Medi narod iz planina spojio se sa Persijancima koji su iste rase 612. p. n. e. je pala Niniva. Asirsku vladavinu su nasledili Novobabilonjani koji su vladali Mesopotamijom, Sirijom, Malom Azijom i Palestinom. Niniva je cvetala naročito u vreme Nabukadonesera kada su izgrađeni viseći vrtovi za Semiramisu, Perzijanci koji su pre toga pobedili Mede zavladali su Vavilonom 539. godine bez borbe.