Transkripcija i translacija

Transkripcija 

Transkripcija je sinteza RNK molekula kao kopije dela jednog lanca DNK (gena) koju katalizuje enzim RNK polimeraza, drugim rečima transkripcija je ništa više do pretvaranja genetičke informacije iz oblika DNK u RNK. Vrši se u jedru eukariota, odnosno nukleoidu prokariota u 5'→ 3' pravcu. Da bi se izvršila transkripcija (prepisivanje) lanci DNK moraju da se iz spiralno uvijenih prebace u linearni oblik (u ovom koraku DNK molekul izgleda kao merdevine), i zatim se lanci razdvoje, gde jedan od njih služi kao kalup prema kome se ređaju komplementarni nukleotidi RNK: naspram adenina DNK postavlja se uracil RNK, a naspram guanina DNK – citozin RNK:
А → U
G → C

Transkripcija ima mehanizme koji tokom same tranckripcije kao i nakon procesa idu duž novonastalog lanca i popravljaju greške, ali su mehanizmi manje efektivni od mehanizama nađenih pri replikaciji DNK molekula, tako da proces transkripcije ime viši stepen varijacija i grešaka.

Transkripcija DNK je ključni korak u prenošenju informacije od DNK do proteina. Sinteza i-RNK počinje kada je ćeliji potreban određeni protein.

Translacija

Translacija je drugi korak u procesu sinteze proteina, koji je ujedno deo svoukupnog procesa ispoljavanje gena. U translaciji informativna RNK (i-RNK) se dekodira kako bi se proizveo specifičan polipeptid na osnovu pravila koje specifikuje genetički kod. Translaciji uvek mora da prethodi transkripcija. Slično transkripciji, translacija se odvija u tri faze:

inicijacija
elongacija
terminacija

Svojstvo nekih antibiotika, ujedno i njihova moć, je da utiču na proces translacije tako što je ili ometaju, ili potpuno terminuju. Antibiotici koji deluju na ovom principu su anisomicin, cikloheksimid, hloramfenikol i tetraciklin.