BURIDANOV MAGARAC
Buridanov magarac je primer ironije na Buridanovu tezu o slobodi volje. To je poslovično poznat magarac koji se nalazi između
dva potpuno jednako udaljena plasta sena i, pošto nije u stanju da se odluči ni za jedan, on skapava od gladi. U psihologiji se uzima kao primer konflikta dvostrukog privlačenja, odnosno jake ambivalencije.
Paradoks Buridanovog magarca je dobio ime po Žanu
Buridanu, francuskom filozofu iz 14. veka. Buridanus Johanes (umro oko 1360) bio je Okamov učenik i nastavljač. Kao rektor Pariskog univerziteta (1327-1328) javno je branio teze nominalizma. Buridan je dokazivao da ljudska volja deluje na osnovu motiva. Pod jednakim okolnostima (lat: aequilibrium indifferentiae) volja bi verovatno ostala neodlučna. Odatle su Buridanovi skolastički protivnici izmislili tzv. Buridanovog magarca, koji stoji izmedu dva potpuno jednaka plasta sijena. Uslijed jednakosti motiva magarac se ne može odlučiti na koju će stranu pre poći, te nužno mora uginuti od gladi.
