PARADOKSI

Burdianov
magarac

 

Paradoks (grč.paradoksos = neverovatan; para- = protiv, doksa = mišljenje) jeste misao i figura koja u sebi sadrži protivrečnost nekoj tvrdnji koja je opšteprihvaćena, ili nekom ispravnom zaključku. Paradoks je važno sredstvo u govorništvu jer se njime postiže veća uverljivost misli koju govornik zastupa. U filozofiji i ekonomiji, termin paradoks se koristi kao sinonim za antinomiju.

Paradoks daje snažan podsticaj za razmišljanje. On otkriva slabosti naših sposobnosti da sudimo, ali i ograničenja naših intelektualnih instrumenata rasuđivanja. Često su paradoksi na temelju jednostavnih koncepta doveli do velikog intelektualnog napretka. Ponekad je to bilo pitanje otkrivanja novih matematičkih pravila ili otkrivanja novih fizičkih zakona kako bi se prihvatili zaključci koji su u početku bili "očigledno neprihvatljivi". Od početka pisane istorije, postoje reference na paradokse, od Zenonovih paradoksa, Kantovih antinomija sve do dostizanje paradoksa kvantne mehanike i opšte teorije relativnosti, čovečanstvo je oduvek bilo zaintresovano za paradokse. Usto postoji jedno celo filozofsko-versko strujanje, Zen budizam, koje propagira učenje u zen-koanama, paradoksalnim pričama-zagonetkama koje munjevitom brzinom osvetljavaju teško sagledive duhovne odnose.

Paradoks se od oksimorona i ironije razlikuje po tome što njegovi pojmovi nisu protivurečni, nego samo neskladni.