Privreda

Privreda Argentine oslanja se na bogate prirodne resurse, izvozno orijentisanu poljoprivredu i raznoliku industriju.

Zbog političkih previranja u prošlosti beležila je velike uspone i padove. Od kraja 1970-ih nagomilan je ogroman spoljni dug, a visoka inflacija je dostizala maksimum u razdoblju 1989-1991.

Zbog ekonomske krize vlada je pokrenula procese liberalizacije, deregulacije i privatizacije. Radikalnim monetarnim reformama 1991. argentinski pezos je vezan uz američki dolar i usvojena nova monetarna politika.

Spoljni ekonomski šokovi i velika unutrašnja potrošnja izazvali su sve veći unutrašnji i spoljašnji dug od 1995. do konačnoga kolapsa sistema 2001.

 Zbog vezanosti pezosa za dolar ekonomija Argentine nije mogla da konkuriše Brazilu, a ni drugim zemljama koje su devalvirale svoju valutu i time učinile svoju robu konkurentnijom. Rezultat je bio veliki uvoz, mali izvoz i ogroman dug. Zemlja je proglasila bankrot 2001, i naglo devalvirala nacinalnu valutu. Strane banke su prestale da građanima isplaćuju ušteđevine, pozivajući se na to da su argentinska preduzeća prestala otplaćivati dugove stranim bankama.

Ekonomija se počela oporavljati 2002, i to bolje nego što su predviđali strani i domaći analitičari.

Nakon decenije tržišnih reformi postižu se dobri rezultati, naročito u izvozu, ali još uvek ostaje problem velike zaduženosti.