ROMANTIZAM

ROMANTIZAM

AUTOR: TIJANA MALJURIĆ

Slikarstvi i arhitektura

Romantizam se u većoj meri pojavljuje u slikarstvu i grafici a manje u skulpturi i arhitekturi. Izrazito novatorski je bio u slikarstvu i svoje puteve vodi u negaciju klasicizma vredno studiranje svetla i boje i upravo na to nadovezuje se slikarstvo kasnijih epoha realizma i impresionizma.

Slikarstvo romantizma je nejedinstveno ali se mogu odrediti neki zajednički činioci:

Bogati kolorit
Kontrastna upotreba svetla i senke
Mekane modulacije
Dinamičke kompozicije

Ističe se momenat značaja buržoazije i njenog stremljenja za slobodom i kao suprotno kretanju u klasicizmu kada se ne daje značaj plastici, proporciji i čistoti obrade, već u jednoj dinamici kretanjima i kontrastima boja. Čitav se niz umetnika izražava na ovaj način.

Za predhodnika romantizma smatramo Hajnrih Fislija ( 1741. - 1825. ). Španija je dala jednog, ali vrlo značajnog predstavnika ove umetnosti - Francisko Goja ( 1741. - 1828. ), bio je umetnik velikog zamaha i anticipirao je slikarske pravce koji su se kasnije javili, prvenstveno realizam. U Engleskoj rade aeliki slikari pejsažisti Ričard Parks Bonington ( 1802. - 1828.), Semjuel Palmer (1805. - 1881. ), Džon Konstebl (1776. - 1837.) i Vilijam Tarner ( 1775. - 1851. ) a u Francuskoj Teodor Žeriko (1791. - 1824. ) i Ežen Delakroa ( 1798. - 1863. ) u Nemačkoj Fridrih Overbek (1785. - 1881. ). Slikarska epoha romantizma je imala značajan uticaj na savremeno slikarstvo 20. veka i prvenstveno na impresionizam.

Nije nastala arhitektura koja bi bila karakteristična za doba romantizma i u ovom dobu kao i skulptura ona se zavodi za preuzimanjem stilova iz prošlosti i pliva u vodama eklekticizma- istorizujućim stilovima neogotike i neorenesanse i grade se zamkovi vile i palate.