Režimi rada s bojama i modeli boja

• Boje svuda oko nas

• Modeli boja

• Režimi i modeli boja

• Zašto je važna dubina boja

home page

Ako ne poznajete teoriju boja, zaboravite model CIE Lab. On je tu i Photoshop ga koristi u pozadini, ali vi ne treba o tome da brinete. Ostala tri modela - HSB, RGB i CMYK - mnogo će više uticati na vaš rad u Photoshopu. Razlika između modela i režima je jednostavna. Modeli su načini deflnisanja boja. Režimi su načini rada s bojama koji su zasnovani na modelima. HSB je jedini model kome nije pridružen odgovarajući režim. Za modele CMYK i RGB u Photoshopu postoje odgovarajući režimi rada. Postoje i režimi za rad u crno-bijeloj tehnici, u sivim nijansama i sa ograničenim brojem boja.

Photoshopovi režimi koji postoje u meniju Image → Mode:

• Bitmap

• Grayscale

• Duotone

• Indexed Color

• RGB Color

• CMYK Color

• Lab Color

• Multichannel

Najčešće ćete koristiti samo četiri režima rada: Grayscale, RGB, CMYK i Indexed Color. Pogledajmo ih detaljnije.

BITMAP I GRAYSCALE

Počećemo s dva osnovna režima rada s bojama u Photoshopu - Bitmap i Gravscale. Režim Grayscale nudi 256 nijansi sive u opsegu od bijele do crne, dok režim Bitmap za prikazivanje slika koristi samo dvije boje: bijelu i crnu.

Obratite pažnju na veliku razliku u kvalitetu slike. Na slici u sivim tonovima prelazi između nijansi sive su glatki, dok su na slici napravljenoj u režimu Bitmap prelazi grubi. Postoji nekoliko načina za prevođenje slike u režim Bitmap, o čemu će biti riječi malo kasnije u ovoj lekciji.

Kada je slika namijenjena za crno-bijelu štampu ili štampu u sivim tonovima - na primjer, kao dio biltena ili brošure - ima smisla da radite u režimu Grayscale. Ako sami uradite konverziju - umjesto da štamparu pošaljete sliku u boji - moći ćete da se uvjerite da će se slika odštampati kako treba. Kada je pogledate na ekranu, vidjećete da li treba posvijetliti tamne oblasti, ili pojačati intenzitet svijetlosivih tonova da biste istakli više detalja. Možete podesiti kontrast cijele slike ili dotjerati problematična mesta.

Da biste preveli sliku u režim Grayscale, izaberite Image → Mode → Grayscale. Program će možda tražiti dozvolu da odbaci informacije o bojama. Pritisnite OK da potvrdite izbor i sve boje sa slike pretvoriće se u sive nijanse. Ukoliko sliku hoćete da prevedete u režim Bitmap - na primjer, radi dobijanja određenih efekata - prvo je morate prevesti u Grayscale, a zatim u Bitmap.

RGB

RGB je režim za rad sa slikama u boji koje će se prikazivati na ekranu monitora. Ako pripremate slike koje će na kraju postati dio kompjuterske prezentacije, video-materijala ili Web strane, držite se režima RGB da biste dobili najbolji prikaz boja. Ukoliko je slika namijenjena isključivo Webu, i dalje preporučujem da podesite boje u režimu RGB, a da na kraju - ako odlučite da je snimite u formatu GIF - prevedete sliku u režim Indexed Color. Ako radite u režimu Indexed Color, ne možete da koristite ni Photoshopove filtre ni slojeve. To je suviše veliko ograničenje!

INDEXED COLOR

Kada odgovara konkretnoj primJeni, režim Indexed Color je divan. Web dizajneri su teorijski ograničeni na 216 boja koje su zajedničke PC i Macintosh računarima. Indexed Color je paleta, ili - tačnije rečeno - skup od 256 boja. U ovom režimu tačno znate šta dobijate, a ako vam se ne sviđa nijedna od paleta koje nudi Photoshop, možete napraviti sopstvenu. Mnogi Web dizajneri koriste palete režima Indexed Color da bi obezbIJedili konsistentne boje. Drugi upotrebljavaju proizvoljne boje jer znaju da većina korisnika ionako ne kalibriše monitore.

Režim Indexed Color je idealan za World Wide Web, a sadrži i namJensku Web paletu. Međutim, Indexed Color vas ne ograničava na 216 boja. Na slike urađene u modelu Indexed Color umetnuti su međutonovi. Ako se nalazite u režimu RGB, izaberite Image → Mode → Indexed Color da biste pogledali okvir za dijalog Indexed Color.

Dodavanje međutonova (engl. dithering) znači da se neke boje kombinuju, tj. susjedni pikseli se raspoređuju tako da na ekranu izgleda kao da je dodata nova boja. U stvari, pikseli zadržavaju prvobitnu boju - ili najbliži ekvivalent u sistemu indeksiranih boja - što može da se vidi na jako uvećanom prikazu slike.

Kada radite u režimu Indexed Color, Photoshop vam nudi veći broj paleta:

• Exact - Ako izaberete ovu opciju, koristiće se paleta boja koje se nalaze na RGB slici. Opcija Exact je dostupna samo ako na originalnoj slici ima manje od 256 boja.

• System (Mac OS) - Ova opcija koristi Macovu sistemsku paletu.

• System (Windows) - Ova opcija koristi Windowsovu sistemsku paletu.

• Web - Paleta Web koristi 216 boja, kao što je ranije pomenuto. Ako namjeravate da svoj rad objavite na Webu, najbezbjednije je da koristite ovu paletu. U suprotnom, može se dogoditi da nekompatibilne boje ne budu prikazane kada korisnik učita sliku u čitač Weba (engl. Web browser).

• Uniform - Boje na paleti Uniform dobijaju se uzorkovanjem boja iz cijelog spektra boja.

• Perceptual - Ova opcija generiše namjensku paletu dajući prioritet bojama na koje je ljudsko oko osetljivije.

• Selective - Opcija Selective daje paletu sličnu onoj koja se dobija opcijom Perceptual, ali obuhvata širi opseg boja i zadržava boje za Web.

• Adaptive - Najbolji izbor za većinu slika u režimu Indexed Color. Tokom konverzije, ova opcija uzima u obzir najčešće korišćene boje na originalnoj slici. Pomoću palete Adaptive dobićete sliku koja najviše liči na originalnu.

• Custom - Ako vam ne odgovara nijedna od ponuđenih paleta, uvijek možete da napravite sopstvenu. Postupak ćete naći u uputstvu koje ste dobili uz Photoshop.

• Previous - Ova opcija pamti i aktivira paletu koju ste koristili kada ste posljednji put preveli sliku u režim Indexed Color.

CMYK

Kao što je ranije rečeno, režim CMYK treba da koristite samo ako pripremate sliku za štampu. Ako prevedete sliku u režim CMYK neposredno prije štampe i uzmete u obzir upozorenja o gami, moći ćete da provjerite da li će vaša lijepa, žuta banana ili cvet u štampi ispasti blatnjavo braon, a jarkoplavo nebo - ljubičasto.

Gama je opseg boja koje mogu da se odštampaju kombinovanjem četiri štamparske boje - cijana, magente, žute i crne (CMYK). Neke boje su izvan game (engl. out of gamuf) i ne mogu vijerno da se odštampaju. Vrlo jarke boje, posebno narandžaste i zelene, često su izvan game pa dobijate upozorenje o gami (engl. gamut warning) kada prevodite sliku iz režima RGB u CMYK. Upozorenje o gami pojavljuje se na paleti Color, u obliku žutog trougla sa znakom uzvika.

PRELAZAK IZ JEDNOG REŽIMA BOJA U DRUGI

Da biste konvertovali sliku, izaberite režim boja iz menija Image → Mode. Mada Photoshop za promjenu režima boja koristi model Lab, koji ima najširi opseg boja, to nije garancija da će boje poslije konverzije ostati iste kao na originalnoj slici.

Opšte pravilo je sljedeće, i ponovo ga naglašavam: radite u režimu RGB čak i ako pripremate slike za štampu. Prevedite kopiju slike u CMYK neposredno prije slanja u štampariju. Da biste vidjeli da li su sve boje na slici u opsegu CMYK boja, izaberite View → Gamut Warning. Ukoliko nameravate da objavite slike na Webu, takođe koristite RGB, ili - ako imate problema s veličinom datoteka - koristite Indexed Color. Kada ovo znate, manje ćete se nervirati što Web strana koja izgleda divno na kancelarijskom Macintoshu djeluje čudno na vašem kućnom PC-ju, ili što je žuta boja na odštampanoj slici braonkasta.

Šta ako režim koji želite da koristite nije dostupan u meniju Image → Mode? Ne brinite. Tačno je da pojedini režimi ponekad nisu dostupni, ali uvijek možete da prevedete sliku u režim Lab, a zatim u željeni režim. Na primjer, ako ste napravili ili učitali sliku u režimu Indexed Color, opcija CMYK neće biti dostupna. Imate dvije mogućnosti: prevedite sliku u Lab ili u RGB, a zatim u CMYK. Ali, budite oprezni. Provjerite da li su boje koje ste dobili baš one koje želite. Možda ćete morati dodatno da podesite boje u režimu CMYK da bi slika, kada se odštampa, izgledala kao na ekranu.

Boja je važna

Ljudsko oko je veoma osjetljivo čak i na najmanje varijacije boje. Zamislite na trenutak nešto poznato - konzervu koka-kole. Kladim se da biste, kada bi vam neko pokazao dva uzorka crvene boje, bez mnogo oklijevanja izabrali pravu crvenu i razlikovali je od, na primer, crvene koja se koristi na naslovnoj strani časopisa Time. Kad biste vidjeli konzerve koka-kole čija se boja malo razlikuje od uobičajene, vjerovatno biste mislili da im je istekao rok trajanja ili da su lažne. Većina ljudi je potpuno svjesna i vrlo malih promjena boje. Zbog toga je boja veoma važna pri reklamiranju proizvoda.