JESEN 

Prošla je bura,stišale se strasti,

I ljubav s njima sve je bliže kraju;

Drukčije sada tvije oči sjaju-

U njima nema ni dile ni vlasti.

 Ja čujem:naša srca biju tiše,
Tvoj stisak ruke nije onaj prvi;
Hladan,bez duše,bez vatre i krvi,
Ko da mi zbori:nemaljeta više!

Za društvo nekad ne biješe nam stalo,

O sebi samo govorismo dugo;

No danas,draga,sve je,sve je drugo:

Sada smo mudri i zborimo malo...

Prošlo je ljeto,mutna jesen vlada.
U srcu našem ni jednoog slavulja;
Tu hladan vjetar svele ruže ljulja,
I mrtvo lišće po humkama pada... 

NAZAD                                                    NAPRED