LJUBAV
O,da mi je nešto pa da budem reka,
Pa da tečem ispred tvoje kuće male;
Pevajući tebi,da razbijem vale
O pragove gde ti staje noga meka.
Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom
Da zahvatiš vode,da ti zgrabim ruke,
Prigrlim te sebi u svoje klobuke,
I da tebe,draga,više nedam nikom.
Na dušeku trava i mojih smaragda,
Kao nimfa moja,da počivaš
svagda,I da niko ne zna
tvoje mesto gde
je.Samo moje oči da gledaju u te,
Samo moje sve dubine i sve kute
Da lepota tvoja osiplje i greje.
