"Oh, sve sam shvatio, shvatio sam Pabla, shvatio Mocarta, cuo sam negde iza sebe njegov uzasni smeh, znao sam da se u mom dzepu nalaze svih nekoliko stotina hiljada figura zivotne igre,

naslucivao sam potresen, njihov smisao, bio sam voljan da jos jednom otpocnem igru, da jos jednom iskusim sve njene patnje, da se jos jednom zgrozim nad njenom besmislicom,

da jos jednom i jos mnogo puta prodjem kroz pakao svog unutrasnjeg bica.

Jednom cu nauciti da bolje igram figuricama.

Jednom cu ipak nauciti da se smejem.

Cekao me je Pablo. Cekao me je Mocart."