"Dobro sam pogledao u ogledalce, ogledalce u ruci u kome se trzao Hari-vuk. Za trenutak je duboko, tiho, ali i bolno, zadrhtalo u meni nesto nalik na secanje, na ceznju za domom i kajanje. Zatim je ova nelagodnost ustupila mesto novom osecaju...

...osecaju olaksanja.

A ovom osecaju se pridruzise se vedro raspolozenje i zelja da se smejem, kojoj nisam mogao da odolim, pa prasnuh u neobuzdan smeh.

...sada sam najzad ubio stepskog vuka."